Србија у рецесији и следеће године

Србија ће све до краја 2013. године бити у рецесији. Ову песимистичну процену изнео је јуче Хасан Ханић, декан Београдске банкарске академије на представљању најновијег броја билтена Макроекономске анализе и прогнозе (МАП).

– То значи да у наредних годину и по дана не можемо очекивати раст привредних активности. Разлози за такву процену су и спољашњи и унутрашњи. С једне стране то је криза јавног дуга у еврозони која и даље траје, самим тим и пад увозне тражње. Што за нас значи смањење извоза. Ситуацију додатно компликују и политички фактори – казао је Ханић.

Бруто домаћи производ, односно све оно што привреда ствара, у првом тромесечју ове године у поређењу са последњим кварталом прошле године био је у паду од 0,5 одсто, додаје. Међутим, упоређивано са истим периодом прошле године пад економске активности износи минус 1,5 одсто, оцењују аутори билтена МАП.

Ханић сматра да је незапосленост у Србији веома висока и да по том основу нећемо имати тај важан извор привредног раста. Што ће опет довести до тога да падне тражња у малопродајама. Последично, то за узрок има слабљење производње, што опет смањује општу привредну активност, објаснио је Ханић то врзино коло у коме се српска економија налази.

Према Ханићевој оцени, динар у последњих неколико месеци убрзано слаби па је од почетка године опао за више од 10 одсто. Томе јесте кумовала политичка неизвесност коју са собом носе избори, али су узроци јачања евра пре свега економски.

– Курс је одраз понуде и тражње. До девиза у Србији може да се дође извозом, односно продајом робе у иностранству или приливом капитала по основу страних директних инвестиција. С обзиром на то да извоз слаби, а да страних улагања у овој години није било то повећава тражњу за девизама, па динар слаби упркос значајним интервенцијама Народне банке Србије. Према нашој рачуници у последњих 20 дана дневно је на одбрану курса трошено по 27 милиона евра – оцењује Ханић.

Он чак и износи процену да се очекује да ће национална валута клизити све до нивоа од чак 120 динара за један евро. То је, каже Ханић, горња граница до које ће се кретати курс у овој години.

Иако оцењује да међугодишња инфлација од 2,7 одсто никада није била нижа у последње 32 године, додаје и то да се очекује да ће у другој половини године цене ипак расти.

Према процени аутора МАП-а јавни, односно дуг државе, ће до краја године достићи 50 одсто БДП-а. По закону, он не може да буде већи од 45 процената. Спољни дуг, односно све што дугују држава, привреда и грађани, биће на нивоу од 75 одсто.

– Према критеријумима Светске банке високо задужена је она земља чији укупни дугови прелазе 80 одсто БДП-а. То значи да Србија није у категорији високо задужених земаља, али када се има у виду све оно што доспева у наредном периоду онда има разлога за забринутост – сматра Ханић.

Дејан Ерић, директор Института економских наука, потписао је писмо са препорукама новом премијеру, ко год он био. На његовом списку налази се 11 хитних мера. Председнику владе он, у име аутора билтена МАП, сугерише да настави са европским интеграцијама, али и да објави рат економским непријатељима као што су незапосленост и сиромаштво. Све могућности нови премијер требало би да усмери на повећање производње, али и да стабилизује јавне финансије. Под тим подразумева и смањење расхода, али и повећање неких прихода као што су акцизе и порез на додату вредност (ПДВ). Нова влада мора да пружи подршку малим и средњим предузећима, која неће бити само декларативна, набрајао је Ерић, али и да заустави тренд раста јавног дуга. Премијеру се саветује да брже смењује неефикасне министре и државне службенике да укине монопол на савете, јер једни исте експерти су увек консултанти, а криза тражи различита решења. Требало би и хитно реформисати пензиони систем и реструктурирати јавна предузећа, али и унети више енергије и оптимизма.