ЕУ за, Енглеска против пореза "Робина Худа"

Ма из ког регионалног фолклора да је дошао енглески легендарни јунак Робин Худ, постао је кост у грлу британском премијеру Дејвиду Камерону. Нови председник Француске Франсоа Оланд и немачка канцеларка Ангела Меркел су се у том смислу удружили против Камерона: из енглеског фолклора треба у овој кризи извући шумског праведника који је делио сиротињи узимајући од богатих. И Париз и Берлин залажу се за увођење таксе на финансијске трансакције, који се популарно назива дажбина Робина Худа.

Док су у Бриселу на ванредном самиту лидери ЕУ у среду расправљали о томе како подстаћи привредни раст, а без великог трошка, Европски парламент (ЕП) је са 487 гласова „за” (159 против и 46 уздржаних) подржао намет на финансијске трансакције, чиме би се, уколико би био глобално прихваћен, згрнуло нешто новца у општој несташици. Ова резолуција ЕП има само саветодавни карактер, и подржава предлог Европске комисије из септембра 2011. Такса Робина Худа износила би 0,1 одсто од вредности акција и 0,01 одсто од других финансијских продуката. Почела би да се примењује у оквиру ЕУ крајем 2014, а од ње би се, уколико би важила за све финансијске трансакције унутар ЕУ, прикупило 57 милијарди евра.

Најљући противник овог намета је Дејвид Камерон, који сматра да би нова мера угрозила функционисање лондонског Ситија и изместила банкарски бизнис ван Европе.

„То је врло лоша идеја због које би се у Европи изгубили многи послови”, рекао је Камерон, љутито напуштајући Брисел прошле среде.Многи други уз Камерона страхују да ће капитал и послови око њега наћи неко рајско острво чак и ако се и у целој Европи и уведе ова такса. Познато је уосталом да су на стотине богатих Француза преместили своје седиште у Лондон, чим је социјалиста Оланд устоличен за председника. Исто то су, бежећи од кризе и предлога да се она ублажи већим наметима на имућне, урадили многи Италијани, Грци, Шпанци, Португалци...

Решење је да „начело Робина Худа” постане планетарни принцип, поручују сада и поједини органи Уједињених нација, где се све више упозорава да актуелна криза угрожава основна људска права.

„Светска финансијска криза довела је до губитка милиона радних места, сваљивања приватних дугова на плећа најугроженијих у друштвима, сада прети да преко ригорозних пакета штедње додатно угрози људска права милиона људи”, упозорава група експерата у УН, који предлажу да се хитно уведе намет за финансијске трансакције на глобалном нивоу, како се ови послови не би селили из једног рајског острва, на друго, чега се очигледно прибојава и Камерон.

Магдалена Сепулведа, специјални известилац УН о екстремном сиромаштву и људским правима, каже за „Политику” да „шанса која је подстакнута акцијама протестаната против Волстрита и диктата финансијских институција не би смела да се пропусти”.

„Такса на финансијске трансакције попунила би рупе у буџету и те суме би требало да се усмере у борби против екстремног сиромаштва. Она би, иако је проценат који се предлаже минималан, преокренула правац растућег јаза између сиромашних и имућних, и много би помогла онима чији су животи опустошени текућом глобалном кризом”, каже Сепулведа. „Обавеза је друштва да се побрине да финансијски сектор исплати свој рачун.”

Да је крајње време да се владе побрину за праведнију прерасподелу пореског система било је јасно још прошлог лета када се Лондон претворио у поприште неконтролисаног беса младих из маргинализованих предграђа. И тада се цитирала једна анкета по којој је 90 одсто прекомерно имућних светских банкара и бизнисмена унапред страховало од оваквог пакленог сценарија у којем је завладала анархија и пљачка.

Није зато чудо што многи амерички богаташи, од којих је Ворен Бафет само најпознатији, траже да се нешто уради на пољу праведније прерасподеле кризе.

По проценама из УН, увођењем минималне таксе на финансијске трансакције, само у оквиру земаља Г-20, добило би се 48 милијарди долара, а ако би она била нешто већа дошло би се до суме од 250 милијарди долара годишње. Са том сумом би могао да се започне процес ублажавања кризе хране, горива, лекова...

Иронично је да су у земљама Латинске Америке међу нарко-босовима израсли први модерни примери Робина Худа. И данас неприкосновени колумбијски нарко-цар Пабло Ескобар градио је од кокаинских милијарди фудбалска игралишта, школе и позоришта, упошљавао хиљаде Колумбијаца на легалним пословима, лечио оне који немају пара за болнице, опремао путеве и скверове. За њим је пошла читава чета боливијских, мексичких, перуанских, бразилских Робина Худова. Народ их је заволео.

Неки од данашњих политичара схватају да је то најмање што држава може да уради у заоштреним условима кризе, док други круто заступају ставове против државног интервенционизма. Међу њима је и земљак Робина Худа, фолклорног јунака, по свему судећи из петнаестог века, који је данас ушао у глобалну легенду.