Алармантно стање у грчкој каси

Од нашег дописника

Атина – Грчки пензиони фондови су празни, али ће бар банке до почетка наредне недеље добити 18 милијарди евра из европског пакета за спасавање. Ова средства биће помоћ у докапитализацији грчких банака које су претрпеле значајне губитке у процесу реструктурисања грчког дуга.

Положај банака била је тема сусрета Каролоса Папуљаса са гувернером централне банке Грчке Јоргосом Провопулосом који је и пред председником Грчке поновио свој став да Атина а не лидери ЕУ треба да предводи опоравак земље којој прети опасност изласка из еврозоне.

„Има много тога да се уради, нема времена за губљење и опоравак би могао да се оствари кроз бржу приватизацију која би привукла стране инвеститоре”, рекао је гувернер и поново нагласио да мере за излазак из кризе и опоравак морају бити донете пре свега у Грчкој, не у Бриселу.

Изјава Провопулоса директна је реакција на извештаје према којима су чланице ЕУ већ припремиле сценарио за случај грчког напуштања монетарне уније уколико Атина не изабере владу која ће задовољити захтеве кредитора.

У међувремену, министар финансија Јоргос Занијас покушава да реши проблем опустелих фондова јер у противном следећег месеца неће бити средстава за исплату плата и пензија. Планира се коришћење средстава из фонда за финансијску стабилност у коме има око три милијарде евра како би се обезбедила ликвидност државе на што дужи период.

Једина нада да се нађу додатна средства јесте нови притисак на несавесне пореске обвезнике који одлажу плаћање рачунајући на промене на изборима и евентуалне измене у пореској политици. По хитном поступку шаљу се решења великим фирмама неплатишама које још од 2009. године дугују око 85 милиона евра. Држава није у стању да наплати порез и само уплата ПДВ је за 800 милиона мања него прошле године.

Такође, поново је за приватна лица продужен рок измиривање пореза и очекује са да би од њих каса могла да се попуни са још 45 милиона евра. У овом тренутку, то су једина сигурна средства на која држава може да рачуна јер су страни кредитори практично обуставили кредите до нових избора 17. јуна.

Немачко министарство финансија поручује да Грчка има довољно средстава до краја јуна и да неће бити велики проблем уколико кредити буду одложени на неколико недеља. Представник немачког министарства Мартин Кортхаус поручује да грчка страна мора прво да оствари известан прогрес у спровођењу реформи како би рачунала на сигурну уплату транше од четири милијарде евра крајем јуна.

Гувернер немачке централне банке Јенс Вајдман поручује да је илузија да би криза била решена увођењем еврообвезница и да га инсистирање на томе нервира, а да Грчка не може да рачуна на помоћ уколико не буде испуњавала своје обавезе. Вајдман подвлачи да прича о привредном расту подразумева пре свега структурне реформе.

Грчка је, иначе, захваћена „туристичком грозницом” јер је све алармантнији број отказаних резервација. У првом кварталу, број туриста из Немачке, Британије и Русије опао је за више од 15 одсто. Све наде у добру туристичку сезону, која би државној каси требало да донесе 215 милијарди евра, падају у воду.

„Подаци показују да ће ово бити тешка година за грчки туризам”, каже економиста Националне банке Никос Магинас и објашњава да су ситуација у земљи али и рецесија у еврозони одиграли негативну улогу.

Према његовим речима, број туриста из Русије који су били најбројнији опао је за 41 одсто, што је врло забрињавајуће. Хотели најављују смањење цена, али, за сада, то је само 20 одсто, што је мало с обзиром на цене и ниво услуга на другим европским дестинацијама.

Јасмина Павловић-Стаменић