Северна Кореја мења бомбе за енергију

Анализа вести
У околностима када је много тога све запетљаније – ситуација у Ираку, заоштравање с Ираном, компликације с Русијом – Америка је бар један проблем почела да распетљава: у Пекингу је постигнут "условни" споразум шест земаља о денуклеаризацији Северне Кореје. Увелико изолована, економски очајна нација пристала је да своја атомска постројења и планове трампи за гориво и економску помоћ.

У преговорима који се воде још од 2003, а чија је завршна рунда почела прошлог четвртка, преговарачи – две Кореје, САД, Русија, Кина и Јапан – компромис су постигли у финалној сесији која је трајала 16 сати и завршила се у ноћи између понедељка и уторка. Усаглашени папир је средина између две донедавно веома удаљене позиције главних актера, Вашингтона и Пјонгјанга, а, како јављају агенције, кључну посредничку улогу одиграо је домаћин, Кина.

У најкраћем, постигнути споразум не решава све одједном, него корак по корак. Први је при том кључни, и отуда ограда о "условности" договореног: Северна Кореја треба у року од 60 дана да затвори свој главни нуклеарни реактор у Јонгбјону и међународним инспекторима омогући надзор тог процеса, да би заузврат добила помоћ у енергентима и храни, еквивалентну цени 50.000 тона мазута.

У другом кораку, за који нису дефинисани рокови, Пјонгјанг треба да сачини комплетан инвентар својих нуклеарних инсталација и планова и комплетно их онеспособи, да би за то био награђен пакетом помоћи који се мери са 950.000 тона мазута. Прерачунато по данашњим ценама, укупна помоћ вреди око 330 милиона долара.

САД ће, поврх овога, скинути Северну Кореју са своје листе спонзора тероризма и одмрзнути јој блокиране рачуне. После 60 дана учесници у преговорима основаће пет радних група, које ће се бавити денуклеаризацијом, нормализацијом односа између САД и Северне Кореје, односима С. Кореје и Јапана, економском сарадњом и механизмима за институционализовање система колективне безбедности на североистоку Азије. Ово последње, између осталог, предвиђа и формално укидање ратног стања између две Кореје, које су од 1953. у режиму "прекида ватре".

Према вестима које су последњих дана стизале из Пекинга, Пјонгјанг је тражио много више: еквивалент од два милиона тона мазута и 2.000 мегавата струје, али је попустио под притисцима Пекинга, али и претње да ће се разговори у понедељак окончати без обзира на исход.

У првим оценама констатује се да је преговарање било лакши део: много тежа ће бити примена. Северна Кореја је већ једном постигла сличан (билатерални) споразум 1994. са Клинтоновом администрацијом, који је предвиђао изградњу две нуклеарне централе за подмиривање потреба Кореје за струјом, у замену за одрицање од нуклеарног оружја. Уговор је, међутим, раскинут 2003, пошто су САД дошле до сазнања о севернокорејском тајном нуклеарном програму. Те сумње су обистињене прошлог октобра када је Пјонгјанг извршио пробу своје нуклеарне бомбе.

Главна дилема је зашто би се Ким Џонг Ил, вођа, како се често описује, "последњег стаљинистичког режима", одрекао своје кључне карте: нуклеарне претње. Процењује се, наиме, да је већ обезбедио плутонијума за арсенал од најмање 12 атомских глава.

Један од одговора могао би да буде у економској ситуацију у Северној Кореји и њеној драматичној енергетској кризи. Усред зиме, тамо, како тврде западни експерти, нема довољно струје ни за грејање владиних зграда, а камоли за домаћинства или индустрију. Земља се за више од 80 одсто својих потреба за енергијом ослања на угаљ, али нема довољно енергената да се угаљ ископа или транспортује до термоцентрала, које су такође запуштене, без резервних делова. У сличном стању је и електродистрибутивна мрежа.

Америчка флексибилност – политика администрације дуго је била да нема уступака док Пјонгјанг не предузме практичне кораке ка денуклеаризацији – мотивисана је по свој прилици унутрашњом потребом да један успех бар привремено засени серију спољнополитичких неуспеха. Судећи по првим реакцијама конзервативаца, овај циљ није постигнут: "То је погрешан сигнал нуклеарним пролиферантима: будите довољно упорни у изнуривању америчких преговарача и бићете награђени", преносио је јуче из сата у сат Си-Ен-Ен изјаву Џона Болтона, донедавног америчког амбасадора у УН.

За друге, споразум је само "замрзавање које обећава разоружавање". "Дошао је три године, осам бомби и једну нуклеарну пробу прекасно", сажео је исход у Пекингу Гери Семор, својевремено главни Клинтонов сарадник за питања нуклеарног неширења.