Severna Koreja menja bombe za energiju

Analiza vesti
U okolnostima kada je mnogo toga sve zapetljanije – situacija u Iraku, zaoštravanje s Iranom, komplikacije s Rusijom – Amerika je bar jedan problem počela da raspetljava: u Pekingu je postignut "uslovni" sporazum šest zemalja o denuklearizaciji Severne Koreje. Uveliko izolovana, ekonomski očajna nacija pristala je da svoja atomska postrojenja i planove trampi za gorivo i ekonomsku pomoć.

U pregovorima koji se vode još od 2003, a čija je završna runda počela prošlog četvrtka, pregovarači – dve Koreje, SAD, Rusija, Kina i Japan – kompromis su postigli u finalnoj sesiji koja je trajala 16 sati i završila se u noći između ponedeljka i utorka. Usaglašeni papir je sredina između dve donedavno veoma udaljene pozicije glavnih aktera, Vašingtona i Pjongjanga, a, kako javljaju agencije, ključnu posredničku ulogu odigrao je domaćin, Kina.

U najkraćem, postignuti sporazum ne rešava sve odjednom, nego korak po korak. Prvi je pri tom ključni, i otuda ograda o "uslovnosti" dogovorenog: Severna Koreja treba u roku od 60 dana da zatvori svoj glavni nuklearni reaktor u Jongbjonu i međunarodnim inspektorima omogući nadzor tog procesa, da bi zauzvrat dobila pomoć u energentima i hrani, ekvivalentnu ceni 50.000 tona mazuta.

U drugom koraku, za koji nisu definisani rokovi, Pjongjang treba da sačini kompletan inventar svojih nuklearnih instalacija i planova i kompletno ih onesposobi, da bi za to bio nagrađen paketom pomoći koji se meri sa 950.000 tona mazuta. Preračunato po današnjim cenama, ukupna pomoć vredi oko 330 miliona dolara.

SAD će, povrh ovoga, skinuti Severnu Koreju sa svoje liste sponzora terorizma i odmrznuti joj blokirane račune. Posle 60 dana učesnici u pregovorima osnovaće pet radnih grupa, koje će se baviti denuklearizacijom, normalizacijom odnosa između SAD i Severne Koreje, odnosima S. Koreje i Japana, ekonomskom saradnjom i mehanizmima za institucionalizovanje sistema kolektivne bezbednosti na severoistoku Azije. Ovo poslednje, između ostalog, predviđa i formalno ukidanje ratnog stanja između dve Koreje, koje su od 1953. u režimu "prekida vatre".

Prema vestima koje su poslednjih dana stizale iz Pekinga, Pjongjang je tražio mnogo više: ekvivalent od dva miliona tona mazuta i 2.000 megavata struje, ali je popustio pod pritiscima Pekinga, ali i pretnje da će se razgovori u ponedeljak okončati bez obzira na ishod.

U prvim ocenama konstatuje se da je pregovaranje bilo lakši deo: mnogo teža će biti primena. Severna Koreja je već jednom postigla sličan (bilateralni) sporazum 1994. sa Klintonovom administracijom, koji je predviđao izgradnju dve nuklearne centrale za podmirivanje potreba Koreje za strujom, u zamenu za odricanje od nuklearnog oružja. Ugovor je, međutim, raskinut 2003, pošto su SAD došle do saznanja o severnokorejskom tajnom nuklearnom programu. Te sumnje su obistinjene prošlog oktobra kada je Pjongjang izvršio probu svoje nuklearne bombe.

Glavna dilema je zašto bi se Kim Džong Il, vođa, kako se često opisuje, "poslednjeg staljinističkog režima", odrekao svoje ključne karte: nuklearne pretnje. Procenjuje se, naime, da je već obezbedio plutonijuma za arsenal od najmanje 12 atomskih glava.

Jedan od odgovora mogao bi da bude u ekonomskoj situaciju u Severnoj Koreji i njenoj dramatičnoj energetskoj krizi. Usred zime, tamo, kako tvrde zapadni eksperti, nema dovoljno struje ni za grejanje vladinih zgrada, a kamoli za domaćinstva ili industriju. Zemlja se za više od 80 odsto svojih potreba za energijom oslanja na ugalj, ali nema dovoljno energenata da se ugalj iskopa ili transportuje do termocentrala, koje su takođe zapuštene, bez rezervnih delova. U sličnom stanju je i elektrodistributivna mreža.

Američka fleksibilnost – politika administracije dugo je bila da nema ustupaka dok Pjongjang ne preduzme praktične korake ka denuklearizaciji – motivisana je po svoj prilici unutrašnjom potrebom da jedan uspeh bar privremeno zaseni seriju spoljnopolitičkih neuspeha. Sudeći po prvim reakcijama konzervativaca, ovaj cilj nije postignut: "To je pogrešan signal nuklearnim proliferantima: budite dovoljno uporni u iznurivanju američkih pregovarača i bićete nagrađeni", prenosio je juče iz sata u sat Si-En-En izjavu Džona Boltona, donedavnog američkog ambasadora u UN.

Za druge, sporazum je samo "zamrzavanje koje obećava razoružavanje". "Došao je tri godine, osam bombi i jednu nuklearnu probu prekasno", sažeo je ishod u Pekingu Geri Semor, svojevremeno glavni Klintonov saradnik za pitanja nuklearnog neširenja.