Јединствен албум господара Николе

Од нашег сталног дописника

Подгорица –Није све из историје Црне Горепохрањено поархивама, ладицама музеја и библиотекама. Много тога је остало код појединих бастадура (куражних особа) из времена краљевске куће Петровића, са Цетиња.

Мудри преци похранише. Потомци сачуваше.

Најновији пример таквог „чувара векова” јесте Периша Лаиновић из Подгорице који нам веома бојажљиво „из скровитог места” вади и показује албум „Владичарске куће Петровић Његош” који је 1910. године, поводом 50 година владања кнеза Николе Петровићаи 50. годишњице брака са кнегињом Миленом, штампан у чувеној штампарији „Рудолфа Мосингера” у Загребу.

Албум сија од сафира, дијаманата, позлате. Као да је управо стигао из мајсторске радионице. Нема цену, али се верује да вреди око сто хиљада евра.

За седам краљевих кћери, које су га учиниле најпознатијим тастом Европе, урађено је седам луксузних верзија овог албума, од којих је до данас добро сачувана само једна.

Управо тај примерак пронађен је пре тридесетак година у Подгорици, у заоставштини Јакова Лаиновића. Пронашао га је његов братанац Периша Лаиновић, не слутећи да се ради о изузетном раритету.

Није се случајно албум обрео на тавану Лаиновића: ради се о једној од најстаријих подгоричких породица којој је руски цар Петар Велики доделио Повељу за слободну трговину између Црне Горе и Русије.

„Најпре смо мислили да је албум припадао мом стрицу Јакову Лаиновићу, чувару касе краља Николе, који је 1916. са господарем отишао у Италију. Међутим, касније смо сазнали да је, негде крајем Првог светског рата, албум на чување мојој тетки, очевој сестри, Савки Вујисић, оставио каснији патријарх Гаврило Дожић, говорећи јој: „Чувај га док не дођем, ако не дођем – нека ти је са срећом“, каже Периша Лаиновићкоји већ двадесетак година трага и бележи сваки детаљ.

У Архиву на Цетињу пронашао је записник за 27. седнице Централног одбора за прославу 50 година владања кнеза Николе.

„На реду је склапање уговора са Мосингером, који је такође присутан, те би са истим утврђено: израда 3.000 комада албума са 32 цијеле стране слике, тј. 32 картона елбер-фелд. Корице имају бити тврде од картона – с грбом црногорским утиснутим и позлаћеним натписом који се накнадно одреди.

Израда истог албума у 100 примерака на фином шелеровом картуну. Корице у кожи финој. Грб –рељефно испупчен, позлаћен.

Израда цијелог порученог посла има бити готова што прије, тако да роба мора бити најдоцније предата франко Котор – параброд до 1/14 августа о.г. Исплата цјелокупног рачуна извршиће се по пријему робе преко Црногорске банке на Вјересијску банку у Загребу.“

Књиге сведоче да је Централни одбор за прославу тада одлучио да се штампа укупно 3.000 примерака албума, од којих стотину у луксузном издању, на „фином шелеровом картуну“.

„Неки други извори говоре да је седам албума, за седам кћери краља Николе, урађено у још луксузнијем издању, са позлатама. Од тих седам, један је у мом поседу, док се један налази у Централној народној библиотеци на Цетињу, али тај примерак није добро очуван, фале му значајни делови“, каже Периша Лаиновић.

Колику је важност овом албуму придавао краљ Никола, понајбоље илуструје податак да га је штампао у Загребу, у чувеној радионици фотографа и штампара Мосингера, па га познаваоци старина равнају са најрепрезентативнијим радовима тога доба.

Корице албума су урађене од скупоцене коже и украшене су емајлираним рељефним апликацијама. На средини насловне стране, причвршћен је црногорски краљевски грб. Поред ликова свих владара из династичке куће Петровић-Његош, албум садржи фотографије чланова владарске породице – Николине и Миленине деце, зетова, снаха и унучади.

Предговор албуму је написан тако да истакне сјај и величину тадашњег господара Црне Горе. Од укупно 95 редака посвећених владарима ове династичке куће, више од половине односи се на краља Николу.

О својим прецима „господар Црне Горе” све је рекао у четрнаест редова док је 85 редова посветио величању сопствене песничке жице, као да му се у томе стриц Његош није могао ни примаћи.

Аналитичари тога доба и Николиног књижевног дела верују да је предговор писао сам краљ Никола, без чијег знања ни камен „у седам црногорских брда” није смео да се помери а камоли штампа албум о владалачкој кући.

Могао је у неколико наврата Периша да прода албум, јер га је на то често терала немаштина. Није, ни при понуди од 50.000 евра, колико су га проценили колекционари сличних антиквитета. Једном је ипак хтео.

„Нудио сам га раније, принцу Николи, као и црногорским музејима, али он нису показали интересовање да га купе. Сада планирам да га понудим престолонаследнику Александру Карађорђевићу пошто се његови преци, и Карађорђевићи и Петровићи, налазе у том албуму“, прича наш домаћин. „Колекционарима га не бих продао, осим у крајњој нужди. Најпре ће се десити да ћу га оставити својим унучићима.“