Нигде као код куће

„Политика” данас објављује други наставак текста о которском бизнисмену Родољубу Радуловићу, кога полиције Аргентине, Велике Британије и Грчке сумњиче да је члан нарко-картела Дарка Шарића. Текстови су део истраживачког пројекта Регионалне мреже новинара која се бави истраживањем криминала и корупције (OCCRP) и НУНС Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).

Једне ноћи у августу 2003. године, Родољуб Радуловић је седео у свом омиљеном тениском клубу у Београду. Друштво су му правили Максут Ћатовић, познати домаћи филмски продуцент и Милан Зукановић, власник „Колинга”, једне од највећих домаћих грађевинских компанија. Радуловић се са њима, уз пиће, договорио да оснују фирму која ће користити његове наводне америчке везе да примаме велика имена и снимају филмове у Србији.

Обећана велика имена са филмског платна никада се нису појавила, а фирма није кренула са радом. Само 18 месеци касније, Радуловићеви партнери напустили су компанију, показује пословна документација. Радуловић ју је коначно затворио у августу 2009. и у евиденцији не постоји траг да је снимила иједан филм.

Ћатовић је рекао да се партнерство распало због разлика у мишљењима како би било најбоље водити компанију.Зукановић, који је нагомилао огромне дугове у својим пословима са некретнинама и грађевини, пронађен је пре неколикомесеци мртав са прострелном раном наглави на једном од његових градилишта. Полиција је Зукановићеву смрт прогласила самоубиством.

Ћатовић је наставио да води своју продуцентску кућу „Комуна” и организовао је концерте великих светских звезда у Србији, попут Мадоне, Металике и других.Он је рекао и да Радуловића годинама није видео, те да је шокиран да је овај имао везе са Шарићем и трговином наркотицима. Ћатовићу се чинило да је Радуловић новац зарадио углавном кроз увоз банана у Србију, а не од кокаина.

„Он ми је објашњавао како се оне беру и крећу на пут зелене, да би у току пута сазреле”, присећа се Ћатовић.

Заиста, чини се да је Радуловићу прекоокенаски транспорт више ишао од руке него рад на филмским пројектима. Након штоје успоставио везе са еквадорском фирмом, једном од највећих произвођача банана и ананаса на свету, 2002. је основао компанију „Бана Кинг” у Србији која је дистрибуирала и продавала робу.

Из евиденције привредног регистра види се да је Радуловић фирму основао са двојицом имућних Срба, Миломиром Јоксимовићем званим Миша Омега, познатим домаћим бизнисменом, и Славком Деспотом, водећим увозником кубанских цигара.Јоксимовића и Деспота нису желели да разговарају са новинарима.

На Балкану, Радуловић је најуспешнији био у родном Котору у Црној Гори, где се чини једним од водећих бизнисмена. Његова фирма „Треком” управља великим површинама земљишта и некретнина у историјском старом граду у Котору на којем је Радуловић направио хотел и казино.

Документи показују да је „Треком” основан 1989, а наредне године је та компанија склопила уносне уговоре са которском општином и изнајмила седам локација у старом граду, укључујући делове древне тврђаве. Током ратних година деведесетих, компанија ја имала привилеговани третман када је била ослобођена обавезе плаћања кирије.

У историјском граду „Треком” је основао хотел „Катаро”, кафић „АС” и казино „Катаро”, у који је инвестирао 400.000 евра.

Радуловић је крајем 2006, из нејасних разлога, пренео власништво „Трекома”на Драгана Дудића, морнара осумњиченог да је учествовао у кријумчарењу кокаина, а који је у мају 2010. убијен у Котору.

OCCRP и ЦИНС поседујудокумента која показују да је Дудић у време убиства, био предмет истраге у Србији у којој је био приказан као један од вођа мреже кријумчара кокаина. Истрага је почела у јануару 2010. и трајала до његове смрти.

Према истрази, Дудић је у јуну 2009, три године након што је преузео контролу над Радуловићевом компанијом, издао наређење члану групе Анастазију Мартинчићу да оде у Јужну Америку и обезбедио му новац за авионску карту, као и 265.000 евра у готовини за јахту која је требалода буде коришћена за кријумчарење дроге. Аргентинска полиција је у октобру 2009. пресрела баш ту јахту у близини уругвајске обале и запленила више оддве тоне кокаина.

Крајем прошле године грчка полиција је ухапсила двоје Дудићеве деце под оптужбом да су прали новац за Шарића и Радуловића.

„Они су преносили огромне суменовца преко банака и офшор компанија, стављали паре у сигурнесефове у банкама и куповали луксузну имовину у јужним предграђима Атине”, наводи се у саопштењу грчке полиције из децембра 2011. године.

Последњи пут се у пословним евиденцијама Радуловић појављује у децембру 2008, када је уложио новац у компанију „Знак инвест” у власништву Андрије Крловића, адвоката Дарка Шарића, и његове супруге Љубинке Крловић. Тај договор је предвидео између осталог да Радуловић добије удео у 1,2 милиона евра вредној згради у Панчеву.

„Уплатио је износ од 600.000 евра и добио 45 одсто власништва”, објашњава Љубинка за OCCRP и ЦИНС. „Требало је то да буде хотел, што се никада није догодило јер је мој муж ухапшен.”

Документација показује да је у јануару 2010, док је тужилаштво затварало круг око нарко-боса Дарка Шарића и његових адвоката, Андрија Крловић пренео компанију „Нови Тамиш”, за коју се сумња да је користио за прање новца, на угледног српског бизнисмена Богдана Родића.

Уговори показују да је Крловић са компанијом пренео и удео власништва који је имала над зградом у Панчеву.Данас су Радуловић и Родић још партнери у згради. Богдан Родић није одговорио на наше позиве да разговарамо о овом послу.