Српска нуклеарна перестројка

Јурили зеца, истерали лисицу. Када ће вука (или вукове) са именом и презименом?

Сада је напокон, надајмо се, очевидно да је било прикривања чињеница у „српском нуклеарном рашомону” који делом подсећа на чувено филмско остварење Акира Куросаве. „Политика” је, присетиће се читаоци, већ у првом напису, на основу казивања неименованог саговорника, наговестила да су дозе зрачења приликом мерења 19. априла у реактору РА ван употребе премашене, а овлашћења прекорачена.

За непуна два месеца покушано је да се од јавности сакрију два нуклеарна испада који су, на сву срећу, прошли без тежих последица. Да ли без икаквих?

Погубно озрачивање запослених је избегнуто, али је опасније заташкавање испливало на видело. Челници ЈП „Нуклеарни објекти Србије”, у чијој је то надлежности, својевољно су одлучили да не обавесте надлежна државна тела, настојећи да заташкају немили догађај. Чак ни петочланој научно-стручној комисији нису одмах доставили видео снимак који уверљиво посведочује шта се збивало.

Након пажљивог читања извештаја послатог Министарству просвете и науке Србије, у прилици смо да у најкраћем обелоданимо кључне налазе.

Прикривање снимка

Прво, професионално изложена лица (извршиоци задатка) „нису стручно оспособљена за рад у складу са одредбама Правилника о обављању нуклеарних активности”.

Друго, „срећна (је) околност што због краткоће излагања здравље оператера није било угрожено, али то не ослобађа одговорности лица која су била задужена да дата мерења организују и спроводе”.

Треће, „само мерење (је) лоше организовано”. Близу радиоактивних извора налазило се превише људи, није се тачно знало ко је имао извршну команду да послове прекине у случају повећане опасности и прекорачења сигурносних мера, а овлашћени (официр) за радијациону сигурност није био присутан.

Четврто, „у извештају ЈП Нуклеарни објекти Србије тврди се да је аларм укључен тек када су други пут извадили чехол 10 – што не одговара чињеничном стању”.

Пето, „ни у којем случају није требало поново вадити чехол 10 напоље и следећих минут и 45 секунди непотребно излагати присутне раднике високом интензитету зрачења”. Одговоран је руководилац операције, без обзира на то ко му је издао наређење, јер је на видео снимкујасно „да је био потпуно свестан да почиње поновно вађење чехола, иако је у свом извештају навео да не зна ко је наредио да се чехол поново подигне и да тога није био свестан”.

Шесто, ЈП „Нуклеарни објекти Србије” је тек на захтев надлежних доставило извештај из којег се види да је сам инцидент, како наводи петочлана комисија, „неадекватно описан”, а из недостављања видео снимка „јасна намера да се минимизује значај”.

Седмо, речено научно-стручно тело препоручује Министарству просвете и науке да обустави активности ЈП „Нуклеарни објекти Србије” док се „не добију све законом предвиђене лиценце, дозволе и одобрења”.

Шта смо још напослетку сазнали?

На изричит захтев комисије, и поред усменог порицања Јадранке Ђуричић и написменог др Јагоша Раичевића да не постоји, волшебно се појавио видео снимак целокупног мерења. Снимање је, нажалост, започело тек када је извучен чехол (кућиште за шипке с радиоактивним горивом), иако су мерења отпочела у 9 сати и 15 минута, 19. априла. Претпоставља се да су камере укључене са закашњењем од 15 до 20 минута.

Расплет се не назире

Звук упозорења да је зрачење у просторији „далеко изнад вредности при којој треба прекинути даље радове, што је и наведено у опису радног задатка” зачуо се после шест минута и 40 секунди.Комисија: „У овом тренутку активности је требало прекинути и каснијом анализом утврдити даљи ток и начин утврђивања просторне расподеле радиоактивних извора у чехолу 10”.

Застој је потрајао непуна два и по минута, извлачење је настављено. Тек након 11 минута и 15 секунди од отпочињања подизања издата је наредба да се чехол спусти. Комисија: „У овом тренутку је јасно да се у чехолу 10 негде при дну налази изузетно јак извор зрачења. Руководилац операције Миодраг Милошевић правилно констатује да ће наставком мерења довести у опасност извршиоце активности и одмах издаје наређење да се чехол спусти назад.”

Ни ту није крај: после 12 минута и 28 секунди изнова почиње подизање које је обустављено после непуног минута, а чехол је коначно спуштен тачно 14 минута и 50 секунди од започињања радње.

Петочлана научно-стручна комисија сматра да „ни у ком случају није требало поново вадити чехол из базена. На основу до тада скупљених података са спектрометра могла се извршити идентификација радиоактивног изотопа, на основу видео снимка могла се проценити позиција извора, а на основу очитавања са дозиметара могла се проценити јачина извора. На основу тих процена готово је извесно да би даље утврђивање карактера, позиције и активности извора морало да се изврши подводно, да се не би угрозило здравље оператера. На питање руководиоцу операције због чега је поново вађен чехол број 10, одговор је да су хтели да виде шта је у њему.”

За комисију је „апсолутно неприхватљив разлог за даље излагање оператера опасности од озрачивања, будући да су постојали и други (безбеднији) начини да се то уради”.

Али клупко није одмотано, расплет се још не назире. Као да је Агата Кристи умешала своје прсте. Неопходно је одмах допунити постојеће или установити ново научно-стручно тело, појачано неким од наших истраживача у расејању, које ће распетљавање „српског нуклеарног рашомона” започети с годинама уочи оснивања НОС-а.

Вук (или вукови) с именом и презименом биће истерани на чистину, „српска нуклеарна перестројка” куца на вратима.