Јеменски или либијски модел за Сирију

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Најновије погоршавање хуманитарне ситуације у Сирији, коју је донео викенд масакр у Хули, изазвало је оштре осуде у САД, па и неке врсте претњи, али и даље је очигледно да би Вашингтон желео миран расплет ситуације, односно ненасилни одлазак председника Башар ал Асада с власти.

Државна секретарка Хилари Клинтон је у недељу изнела оштру осуду и поново констатовала да је време да режим одступи, што је лајтмотив свих америчких изјава откако је у марту 2011, као ехо „арапског пролећа”, почела и унутрашња побуна у Сирији коју режим настоји да сломи уз помоћ армије која се брутално обрачунава са цивилима.

Јуче су се међутим појавиле и прве претње. Начелник Здруженог генералштаба, што је највиши положај у америчким оружаним снагама, генерал Мартин Демпси, у интервјуу „Фокс” телевизији изјавио је да би ескалација „злочина” у Сирији могла да изазове и војну интервенцију.

„Увек постоји војна опција”, рекао је Демпси, додавши да она додуше није пожељна, али да би ситуација могла да је учини неизбежном.

Упитан да ли би у том случају био примењен „либијски модел” – интервенција у којој САД не би предводиле, него би само пружале логистичку подршку – главни амерички генерал је одговорио да је „опрезан кад је реч о шемама”, али да је „сигуран да би неке ствари урађене у Либији могле да буду примењене и у Сирији”.

Мало је међутим вероватно да је Америка у овом моменту спремна на нову војну интервенцију: главни њен циљ остаје „транзиција”, то јест мирна промена власти у Дамаску, за шта је неопходна и пуна сарадња главног пријатеља Сирије, Русије.

Обамина идеја је да се тамо примени „јеменски модел”: повлачење шефа режима, уз задржавање постојеће структуре власти. За то је, како се овде износи, руски премијер Дмитриј Медведев био „пријемчив” током сусрета са америчким председником недавно у Кемп Дејвиду, на самиту Г-8.

Обама се нада да би у то могао да убеди и Путина, са којим ће разговарати идућег месеца на самиту Г-20 у Мексику, што ће бити њихов први сусрет после повратка руског лидера на главну позицију у Кремљу.

Извесно охрабрење за САД јесте чињеница да су и Русија и Кина гласале за осуду масакра у Хули на ванредној седници Савета безбедности у недељу, мада је једногласје у том погледу плаћено уобичајеним компромисима, попут изостанка директног окривљавања снага режима за овај догађај.

Притисак да се „нешто учини” међутим расте, а део тога је и све чешће поређење прилика у Сирији са онима у Босни и Херцеговини од пре 20 година.

М. Мишић