Банке воле привреднике и када дугују

Иако банкарска статистика показује да сваки четврти кредит привреда враћа с тешкоћама, банкари ипак од ових клијената не одустају. Посао им је, једноставно, да продају и због тога јасно стављају до знања да су им и мали и велики привредници пожељни зајмопримци.

Тако је Уникредит банка саопштила да је, упркос кризи, корпоративни сектор и даље међу најатрактивнијим пословним сегментима, с обзиром на то да је ниво његове задужености далеко испод просека у западној Европи, а Сосијете женерал банка је за предузетнике обезбедила специјални пакет с нижом каматом.

Откуд такво јасно опредељење када подаци Народне банке Србије с краја марта показују да је 22,1 одсто кредита привреди у доцњи, што је, истина боље него прошле године, када је кашњење износило чак 24,6 одсто одобрених износа. Према подацима Удружења банака Србије, доцња правних лица мери се с 14,8, а предузетника с 11,5 одсто.

Мирослав Ребић, члан Извршног одбора Сосијете женерал банке каже да такозвани лоши кредити заиста бележе известан раст, али се и даље у овој банци креће у прихватљивим оквирима.

– Наравно, банке неће због тогапрестати са кредитирањем. Верујем да ће новца за квалитетне пројекте бити у сваком тренутку, како за привреду, тако и за грађане. Што се тиче малог бизниса, ми у Сосијете женерал банци сматрамо да у њему лежи велики потенцијал и спремни смо да финансирамо предузетнике и мале фирме, како би помогли њиховом пословању и омогућили им да инвестирајуу свој развој. Наравно, приликом разматрања захтева клијената водимо се принципима своје политике ризика и пословне политике уопште и кредите одобравамо не на бази колатерала већ реалних приходаклијента.Сматрам да је такав приступ добар и за банку и за саме клијенте, а недавним снижавањем каматних стопа за зајмове овом сегменту желели смо да им изађемо у сусрет и зајмове учинимо доступнијим – каже Ребић.

Њихова понуда за предузетнике и мала предузећа односи се на оне са годишњим приходом до пола милиона евра. На располагању су им динарски кредити са роком отплате до 24 месеца, намењени набавци обртних средстава, који им омогућавају да се задуже без страха од валутног ризика. Банка је снизила и камате на дугорочне инвестиционе кредите, као и на дозвољено прекорачење по рачунима правних лица и предузетника. У понуди су и пратећи производи и услуге, као што су гаранције и акредитиви, факторинг као решење за наплату потраживања, ПОС терминали, услуге електронског банкарства, бизнис платне картице, као и посебни пакети услуга за овај сегмент тржишта.

У Уникредит банци кажу да је корпоративни сектор и даље међу најатрактивнијим пословним сегментима, с обзиром на то да је ниво његове задужености далеко испод просека у западној Европи, а да огроман неискоришћени потенцијал постоји у области прекограничног пословања (крос-бордер бизниса). У економској и монетарној унији корпоративно кредитирање чини око 50 одсто регионалног бруто домаћег производа, док је у Турској и Србијитај показатељ 32процента, Русији 28, а у Чешкој Републици 21 одсто.

Да Биљана Јовановић, директор и власник модне куће „Луна” из Пожаревца, да ради у банци исто би се понашала и своје пословне активности усмерила би управо ка малим и средњим предузећима. Јер, веома велики број таквих фирми до новца за инвестиције не долази код банака, већ позајмљује од рођака, пријатеље познаника, па ту постоји простор за кредитни раст.

– Та предузећа су такође најжилавији сегмент привреде. Она имају најбржи и најздравији раст. Ако, као банкар, на време препознате доброг клијента у малом предузећу касније ћете имати партнера у ког вреди улагати. Њихови власници су директно укључени и животно везани за своје фирме. Без обзира на то што многи од њих касне са враћањем зајмова банкама, ти проблеми нису тако велики за банке као када новац позајме великом систему који касни с отплатом кредита. Мала фирма има и мање проблеме – оцењује наша саговорница.

Са друге стране, Милан Кнежевић, потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа, сматра да банкари греше када у реалном сектору виде потенцијал.

– Много малих и средњих предузећа изгубило је кредитни рејтинг током ове кризе. Они више нису кредитно способни. Због тога, према неким истраживањима, тек један одсто малих и средњих предузећа до новца дође на банкарском тржишту – објашњава Кнежевић.

Он додаје да је просечна каматна стопа по којој мала предузећа могу да позајме новац 15 одсто, што је више него скупо. „Према томе, можда ми за њих јесмо пожељни клијенти, али они за нас нису”, каже Кнежевић и у шали додаје да осећања нису обострана.

– Без сумње, држава је најбољи клијент за банкаре била током ове кризе, а тако ће и остати. Због курса који расте, све већи број привредника биће у проблему да врати кредите и касниће са отплатом – прогнозира Кнежевић.