Борба елита у Турској

Од нашег специјалног извештача

Истанбул – Вишегодишња серија хапшења некад недодирљивих турских генерала јуче је добила нову епизоду. Шест бивших генерала јуче је ухапсила турска полиција због, како су пренели турски медији, оптужби за умешаност у војни пуч 1997. године, када је свргнута исламистичка влада Неџметина Ербакана.

У земљи у којој су у последњих шест деценија спроведена три насилна војна пуча, два индиректна војна пуча и више покушаја војних преврата, просто делује невероватно да је овим новим хапшењем број утамничених генерала већи од 70, односно да је сваки пети турски генерал у – затвору. Официри су оптужени да су вршили притисак на Ербакана да да оставку због његових наводних покушаја да промовише ислам у тој већински муслиманској, али секуларној држави.

Ново хапшење је део истраге у такозваном постмодерном пучу у коме је, за разлику од преврата 1960, 1971. и 1980. године, „без крви” свргнута исламистичка влада премијера Ербакана, сада покојног лидера странке Благостања.

Међу јуче ухапшенима су пензионисани генерали Теоман Коман, Хикмет Коксал и Ахмер Џорекчи, као и Илхан Килиџ, бивши генерални секретар Савета за националну безбедност, цивилно-војног тела које је својим одлукама 28. фебруара 1997. практично започело пуч и натерало Ербакана да у јуну те године поднесе оставку.

Ербаканова странка је забрањена „због подривања секуларног система”, а годину дана касније је и тадашњи градоначелник Истанбула а данашњи турски премијер Реџеп Тајип Ердоган завршио четири месеца у затвору на основу исте оптужбе. Међутим, Ердоган је основао странку Правде и развоја, као једну од фракција странке Благостања, и поново вратио исламисте на власт 2002. године.

Премда је недавно, када је шест актуелних и пет пензионисаних генерала турске војске било приведено у вези с пучем 1997, премијер Ердоган рекао да је „озбиљно забринут” због привођења генерала, неупитно је да је од његовог доласка на власт борба између моћне војне елите и исламиста напредовала тако да „генерали губе”.

Према речима Џелила Саира, извршног уредника турског дневног листа на енглеском језику „Тудејс заман”, ово што се дешава у Турској је „покушај да нормализујемо земљу”.

„Оно што је изузетно важно јесте то да сада и генерали морају да се појаве пред судом када је покренута истрага против њих. Пре 2001. године то није било могуће па се чак ни ниже рангирани официри нису ни обазирали на позиве суда”, објашњава Саир и истиче да он то зове „нормализацијом земље”, јер пре тога „стање у земљи није било нормално”.

Уредник дневног листа, чије издање на турском језику дневно у Турској купи милион људи, каже да је Турској неопходан нови устав јер су актуелни писали генерали. Он објашњава да је у Турској заправо на делу борба између старе елите и нове елите.

„То је врло озбиљна борба. Стара секуларистичка елита, коју чини неколико фамилија, настоји на сваки начин да задржи своје велике привилегије које је добила. С друге стране, актуелна власт жели да настави са европским интеграцијама јер је то процес који ће нас довести до реформе друштва”, каже Саир. „Већински људи желе више демократије, што значи мање привилегија у политици, као и више либералне економије, а то је мање привилегија појединцима у привреди.”

На питање да ли се заправо борбом против војне елите, настале у време Ататурка, заправо отвара простор за већи продор исламизма у живот Турске, Саир каже „без обзира на то да ли је неко конзервативац или левичар, важно је да се земља нормализује, а то може само променом устава”.

Међутим, нису сви у Турској толико одушевљени процесуирањем генерала, а о томе најбоље говори недавно истраживање јавног мњења које је спровео Центар за стратешка и друштвена истраживања „Метропол” из Анкаре. Према резултатима истраживања, суђења актерима пуча сматра праведним и неопходним 68 одсто испитаника, али 27 одсто није сагласно са том оценом. Чини се није занемарљиво то што сваки четврти грађанин Турске са сетом гледа на времена војних власти, а суђења генералима оцењује као реваншизам.

Ненад Радичевић