Borba elita u Turskoj

Od našeg specijalnog izveštača

Istanbul – Višegodišnja serija hapšenja nekad nedodirljivih turskih generala juče je dobila novu epizodu. Šest bivših generala juče je uhapsila turska policija zbog, kako su preneli turski mediji, optužbi za umešanost u vojni puč 1997. godine, kada je svrgnuta islamistička vlada Nedžmetina Erbakana.

U zemlji u kojoj su u poslednjih šest decenija sprovedena tri nasilna vojna puča, dva indirektna vojna puča i više pokušaja vojnih prevrata, prosto deluje neverovatno da je ovim novim hapšenjem broj utamničenih generala veći od 70, odnosno da je svaki peti turski general u – zatvoru. Oficiri su optuženi da su vršili pritisak na Erbakana da da ostavku zbog njegovih navodnih pokušaja da promoviše islam u toj većinski muslimanskoj, ali sekularnoj državi.

Novo hapšenje je deo istrage u takozvanom postmodernom puču u kome je, za razliku od prevrata 1960, 1971. i 1980. godine, „bez krvi” svrgnuta islamistička vlada premijera Erbakana, sada pokojnog lidera stranke Blagostanja.

Među juče uhapšenima su penzionisani generali Teoman Koman, Hikmet Koksal i Ahmer Džorekči, kao i Ilhan Kilidž, bivši generalni sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, civilno-vojnog tela koje je svojim odlukama 28. februara 1997. praktično započelo puč i nateralo Erbakana da u junu te godine podnese ostavku.

Erbakanova stranka je zabranjena „zbog podrivanja sekularnog sistema”, a godinu dana kasnije je i tadašnji gradonačelnik Istanbula a današnji turski premijer Redžep Tajip Erdogan završio četiri meseca u zatvoru na osnovu iste optužbe. Međutim, Erdogan je osnovao stranku Pravde i razvoja, kao jednu od frakcija stranke Blagostanja, i ponovo vratio islamiste na vlast 2002. godine.

Premda je nedavno, kada je šest aktuelnih i pet penzionisanih generala turske vojske bilo privedeno u vezi s pučem 1997, premijer Erdogan rekao da je „ozbiljno zabrinut” zbog privođenja generala, neupitno je da je od njegovog dolaska na vlast borba između moćne vojne elite i islamista napredovala tako da „generali gube”.

Prema rečima Dželila Saira, izvršnog urednika turskog dnevnog lista na engleskom jeziku „Tudejs zaman”, ovo što se dešava u Turskoj je „pokušaj da normalizujemo zemlju”.

„Ono što je izuzetno važno jeste to da sada i generali moraju da se pojave pred sudom kada je pokrenuta istraga protiv njih. Pre 2001. godine to nije bilo moguće pa se čak ni niže rangirani oficiri nisu ni obazirali na pozive suda”, objašnjava Sair i ističe da on to zove „normalizacijom zemlje”, jer pre toga „stanje u zemlji nije bilo normalno”.

Urednik dnevnog lista, čije izdanje na turskom jeziku dnevno u Turskoj kupi milion ljudi, kaže da je Turskoj neophodan novi ustav jer su aktuelni pisali generali. On objašnjava da je u Turskoj zapravo na delu borba između stare elite i nove elite.

„To je vrlo ozbiljna borba. Stara sekularistička elita, koju čini nekoliko familija, nastoji na svaki način da zadrži svoje velike privilegije koje je dobila. S druge strane, aktuelna vlast želi da nastavi sa evropskim integracijama jer je to proces koji će nas dovesti do reforme društva”, kaže Sair. „Većinski ljudi žele više demokratije, što znači manje privilegija u politici, kao i više liberalne ekonomije, a to je manje privilegija pojedincima u privredi.”

Na pitanje da li se zapravo borbom protiv vojne elite, nastale u vreme Ataturka, zapravo otvara prostor za veći prodor islamizma u život Turske, Sair kaže „bez obzira na to da li je neko konzervativac ili levičar, važno je da se zemlja normalizuje, a to može samo promenom ustava”.

Međutim, nisu svi u Turskoj toliko oduševljeni procesuiranjem generala, a o tome najbolje govori nedavno istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo Centar za strateška i društvena istraživanja „Metropol” iz Ankare. Prema rezultatima istraživanja, suđenja akterima puča smatra pravednim i neophodnim 68 odsto ispitanika, ali 27 odsto nije saglasno sa tom ocenom. Čini se nije zanemarljivo to što svaki četvrti građanin Turske sa setom gleda na vremena vojnih vlasti, a suđenja generalima ocenjuje kao revanšizam.

Nenad Radičević