Ирци одлучују о Фискалном пакту

Специјално за „Политику”

Даблин – Грађани Републике Ирске одлучиће данас гласањем на референдуму о томе да ли прихватају Фискални пакт Европске уније, споразум земаља ЕУ о строжој контроли јавне потрошње у циљу спасавања евра. Реч је о документу који је поделио ирску јавност и који изазива бројне контроверзе пре свега због своје, како су се многи критичари изразили, „апстрактности” и нејасности.

На неколико удаљених острва на северу и западу земље, тамошње локално становништво већ је у понедељак искористило право гласа. Према извештајима медија, излазност је била мала – испод 40 одсто, али како се не ради о значајном статистичком узорку резултати са тих биралишта могу послужити једино као подстрек за разговоре о референдуму, а никако као параметар на основу којег би се могли донети некакви конкретни закључци ове месец и више дана дуге кампање.

Ирски премијер Енда Кени имао је телевизијско обраћање нацији где је подвукао значај изгласавања Фискалног пакта, јасно упозоривши на препреке које се могу очекивати уколико победи опција „не”.

„Овај споразум неће решити све наше проблеме, али је свакако један део решења”, рекао је премијер Кени у релативно кратком телевизијском обраћању.

Само обраћање није побудило претерано интересовање нације, с обиром на то да је време у недељу подне, када је Кени говорио, било сунчано са температуром од око 25 степени Целзијуса, што се не памти на Острву, тако да су људи углавном уживали на плажама. Према последњим резултатима истраживања, опција „да” је у предности за око 10 процената и према свим проценама тако би требало и да се одржи.

Суштински, Фискални пакт, слажу се аналитичари, неће подићи сломљену ирску економију, нити ће поправити животни стандард грађана, али неће ни убрзати пропадање економије земље, што се управо дешава у Грчкој. Иначе, ирске власти углавном машу грчким сценаријом у медијима, те упозоравају на сличне последице уколико се не изгласа пакт.

С друге стране кампање налазе се бројни синдикати, независни посланици и поједине невладине организације антикапиталистичке провенијенције с аргументима о даљем губљену суверенитета, потпуној предаји одлучивања страном фактору и слично. Често цитирају нобеловца из економије Пола Кругмана који се у неколико својих колумни критички осврнуо на свеукупну европску економску политику.

А у том вакууму, између ове две струје, налази се обичан свет уморан и згађен политиком, свет којем је читава референдумска прича неразумна, оптерећујућа па и увредљива, јер врло добро знају да са фискалним пактом или без њега њихови животи неће доживети бољитак.

Ирски званичници са своје стране упозоравају да ће ионако скресана социјална издавања најсиромашнијима доживети драстичне резове уколико се Ирска дистанцира од овог европског споразума, док противници споразума оптужују власт за уцену.

Шта ће од свега бити остаје да се види, једно је сасвим сигурно: другог поновљеног референдума, као што је био случај са изгласавањем Споразума из Нице и потом Лисабонског споразума, овога пута, категорични су носиоци власти у Даблину, неће бити.