Irci odlučuju o Fiskalnom paktu

Specijalno za „Politiku”

Dablin – Građani Republike Irske odlučiće danas glasanjem na referendumu o tome da li prihvataju Fiskalni pakt Evropske unije, sporazum zemalja EU o strožoj kontroli javne potrošnje u cilju spasavanja evra. Reč je o dokumentu koji je podelio irsku javnost i koji izaziva brojne kontroverze pre svega zbog svoje, kako su se mnogi kritičari izrazili, „apstraktnosti” i nejasnosti.

Na nekoliko udaljenih ostrva na severu i zapadu zemlje, tamošnje lokalno stanovništvo već je u ponedeljak iskoristilo pravo glasa. Prema izveštajima medija, izlaznost je bila mala – ispod 40 odsto, ali kako se ne radi o značajnom statističkom uzorku rezultati sa tih birališta mogu poslužiti jedino kao podstrek za razgovore o referendumu, a nikako kao parametar na osnovu kojeg bi se mogli doneti nekakvi konkretni zaključci ove mesec i više dana duge kampanje.

Irski premijer Enda Keni imao je televizijsko obraćanje naciji gde je podvukao značaj izglasavanja Fiskalnog pakta, jasno upozorivši na prepreke koje se mogu očekivati ukoliko pobedi opcija „ne”.

„Ovaj sporazum neće rešiti sve naše probleme, ali je svakako jedan deo rešenja”, rekao je premijer Keni u relativno kratkom televizijskom obraćanju.

Samo obraćanje nije pobudilo preterano interesovanje nacije, s obirom na to da je vreme u nedelju podne, kada je Keni govorio, bilo sunčano sa temperaturom od oko 25 stepeni Celzijusa, što se ne pamti na Ostrvu, tako da su ljudi uglavnom uživali na plažama. Prema poslednjim rezultatima istraživanja, opcija „da” je u prednosti za oko 10 procenata i prema svim procenama tako bi trebalo i da se održi.

Suštinski, Fiskalni pakt, slažu se analitičari, neće podići slomljenu irsku ekonomiju, niti će popraviti životni standard građana, ali neće ni ubrzati propadanje ekonomije zemlje, što se upravo dešava u Grčkoj. Inače, irske vlasti uglavnom mašu grčkim scenarijom u medijima, te upozoravaju na slične posledice ukoliko se ne izglasa pakt.

S druge strane kampanje nalaze se brojni sindikati, nezavisni poslanici i pojedine nevladine organizacije antikapitalističke provenijencije s argumentima o daljem gubljenu suvereniteta, potpunoj predaji odlučivanja stranom faktoru i slično. Često citiraju nobelovca iz ekonomije Pola Krugmana koji se u nekoliko svojih kolumni kritički osvrnuo na sveukupnu evropsku ekonomsku politiku.

A u tom vakuumu, između ove dve struje, nalazi se običan svet umoran i zgađen politikom, svet kojem je čitava referendumska priča nerazumna, opterećujuća pa i uvredljiva, jer vrlo dobro znaju da sa fiskalnim paktom ili bez njega njihovi životi neće doživeti boljitak.

Irski zvaničnici sa svoje strane upozoravaju da će ionako skresana socijalna izdavanja najsiromašnijima doživeti drastične rezove ukoliko se Irska distancira od ovog evropskog sporazuma, dok protivnici sporazuma optužuju vlast za ucenu.

Šta će od svega biti ostaje da se vidi, jedno je sasvim sigurno: drugog ponovljenog referenduma, kao što je bio slučaj sa izglasavanjem Sporazuma iz Nice i potom Lisabonskog sporazuma, ovoga puta, kategorični su nosioci vlasti u Dablinu, neće biti.