Хитно изменити Закон о уџбеницима

У присуству великог броја званица из јавног и културног живота, међу којима је био и патријарх српски господин Иринеј, у Народном позоришту, Завод за уџбенике обележио је 55 година свог постојања и рада и 415 година од штампања „Првог српског буквара”. На Великој сцени Народног позоришта, на свечаној академији, говорили су академик Никола Хајдин, председник САНУ, академик Љубомир Симовић, и Милољуб Албијанић, директор и главни уредник Завода за уџбенике. На свечаности су уручене награде „Стојан Новаковић” за најбоље уџбенике у 2011, као и специјална признања институцијама и појединцима за дугогодишњу подршку, поверење, сарадњу и допринос успешном раду Завода за уџбенике.

Сарадња Завода за уџбенике и САНУ, истакао је Хајдин, изузетна је и одвија се на више поља. Успешно сарађују на капиталном пројекту Српске енциклопедије, коју заједнички реализују САНУ, Матица српска и Завод. Допринос Завода у том погледу је изузетан, јер је штампао прве две књиге од својих средстава. Такође, заједнички радимо на издавању „Зрнца науке”, у сарадњи са Француском академијом наука и Институтом Винча. Завод је штампао и дело „Молекули у тајнама живота и свету око нас”, дело „Људи интелектуалне врлине: 170 година САНУ”, поводом обележавања овог значајног јубилеја, као и изабрана дела највећих научника и чланова Академије из њене историје попут Миланковића и Тесле. Држава, нагласио је Хајдин, мора да брине о издавању уџбеника и да ту област уреди законом.

Данас Завод, истакао је Милољуб Албијанић, обавља своју делатност у конкуренцији са 73 издавача уџбеника у Србији. Закон о уџбеницима није једнак за све. Завод је у неповољном положају у односу на друге, приватне издаваче. Завод штампа нискотиражна издања, на језицима националних заједница, за средње стручне школе и за посебне и специјализоване школе. Све то други издавачи не чине и, што је апсурд, нису обавезни по закону. Такав случај није забележен у свету. Неопходно је хитно изменити закон и створити једнаке услове за све. Са друге стране, увести ред у издавање лиценци и увести контролу продаје уџбеника. Упркос свему, додао је, Завод је одговорна државна компанија и у претходне четири године у буџет Републике Србије уплаћено је милијарду динара и направљена је уштеда новчаног капитала, која је већа од затеченог стања, када је он ступио на дужност директора.

Љубомир Симовић говорио је о „Првом српском буквару” инока Саве из манастира Дечани, који је штампан у Венецији 1597. године.

– Узимајући овај буквар као полазну тачку, свако може да крене путем на којем ће му се указати онај бескрајни планински венац: Хомер, Есхил, Софокле, Лао Це, Данте, Шекспир, Сервантес, Вијон, Рабле, Гете, Гогољ, Чехов, Достојевски, Рилке, Џојс, Музил, Лаза Костић, Андрић, Црњански – венац који чека да нас понесе увис. На пут према том планинском венцу извео нас је, својим букваром од два листа, најмањи међу иноцима, јеромонах Сава из Дечана. Он нам је пут открио и показао, а на нама је докле ћемо – докле у даљину и висину – тим путем стићи – нагласио је Симовић.

Милољуб Албијанић је уручио патријарху Иринеју примерак „Првог српског буквара” инока Саве, из манастира Дечани. Захваливши на дару, патријарх Иринеј је рекао да се прва писменост развијала у манастирима. Овај буквар говори да смо одавно имали своје писмо, своју књижевност, своје манастире. Патријарх се заложио за очување писма – свете ћирилице, што не значи да не треба користити и друга писма и друге језике.

----------------------------------------------

Награде и признања

Специјална признања, поводом 55 година Завода за уџбенике, добили су: Српска православна црква, САНУ, Матица српска, Министарство просвете Владе Републике Србије, Универзитет у Београду, Универзитет у Новом Саду, Народна библиотека Србије, Скупштина града Београда, ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”, ЈП „Службени гласник” и издавачка кућа „Досије студио”. Награду „Стојан Новаковић” – за најбоље уџбенике у 2011. години, добили су: Душан Стојановић, Боја Стефановић и Жарко Требјешанин. Специјалне награде припале су ауторима: проф. др Добрилу Тошићу, академику Драгољубу Живојиновићу, Миловану Витезовићу, академику Миодрагу Остојићу, академику Владимиру Кањуху, доценту др Бранку Белеслину, проф. Радету Раонићу и проф. др Гордани Стојановић.