Hitno izmeniti Zakon o udžbenicima

U prisustvu velikog broja zvanica iz javnog i kulturnog života, među kojima je bio i patrijarh srpski gospodin Irinej, u Narodnom pozorištu, Zavod za udžbenike obeležio je 55 godina svog postojanja i rada i 415 godina od štampanja „Prvog srpskog bukvara”. Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, na svečanoj akademiji, govorili su akademik Nikola Hajdin, predsednik SANU, akademik Ljubomir Simović, i Miloljub Albijanić, direktor i glavni urednik Zavoda za udžbenike. Na svečanosti su uručene nagrade „Stojan Novaković” za najbolje udžbenike u 2011, kao i specijalna priznanja institucijama i pojedincima za dugogodišnju podršku, poverenje, saradnju i doprinos uspešnom radu Zavoda za udžbenike.

Saradnja Zavoda za udžbenike i SANU, istakao je Hajdin, izuzetna je i odvija se na više polja. Uspešno sarađuju na kapitalnom projektu Srpske enciklopedije, koju zajednički realizuju SANU, Matica srpska i Zavod. Doprinos Zavoda u tom pogledu je izuzetan, jer je štampao prve dve knjige od svojih sredstava. Takođe, zajednički radimo na izdavanju „Zrnca nauke”, u saradnji sa Francuskom akademijom nauka i Institutom Vinča. Zavod je štampao i delo „Molekuli u tajnama života i svetu oko nas”, delo „Ljudi intelektualne vrline: 170 godina SANU”, povodom obeležavanja ovog značajnog jubileja, kao i izabrana dela najvećih naučnika i članova Akademije iz njene istorije poput Milankovića i Tesle. Država, naglasio je Hajdin, mora da brine o izdavanju udžbenika i da tu oblast uredi zakonom.

Danas Zavod, istakao je Miloljub Albijanić, obavlja svoju delatnost u konkurenciji sa 73 izdavača udžbenika u Srbiji. Zakon o udžbenicima nije jednak za sve. Zavod je u nepovoljnom položaju u odnosu na druge, privatne izdavače. Zavod štampa niskotiražna izdanja, na jezicima nacionalnih zajednica, za srednje stručne škole i za posebne i specijalizovane škole. Sve to drugi izdavači ne čine i, što je apsurd, nisu obavezni po zakonu. Takav slučaj nije zabeležen u svetu. Neophodno je hitno izmeniti zakon i stvoriti jednake uslove za sve. Sa druge strane, uvesti red u izdavanje licenci i uvesti kontrolu prodaje udžbenika. Uprkos svemu, dodao je, Zavod je odgovorna državna kompanija i u prethodne četiri godine u budžet Republike Srbije uplaćeno je milijardu dinara i napravljena je ušteda novčanog kapitala, koja je veća od zatečenog stanja, kada je on stupio na dužnost direktora.

Ljubomir Simović govorio je o „Prvom srpskom bukvaru” inoka Save iz manastira Dečani, koji je štampan u Veneciji 1597. godine.

– Uzimajući ovaj bukvar kao polaznu tačku, svako može da krene putem na kojem će mu se ukazati onaj beskrajni planinski venac: Homer, Eshil, Sofokle, Lao Ce, Dante, Šekspir, Servantes, Vijon, Rable, Gete, Gogolj, Čehov, Dostojevski, Rilke, Džojs, Muzil, Laza Kostić, Andrić, Crnjanski – venac koji čeka da nas ponese uvis. Na put prema tom planinskom vencu izveo nas je, svojim bukvarom od dva lista, najmanji među inocima, jeromonah Sava iz Dečana. On nam je put otkrio i pokazao, a na nama je dokle ćemo – dokle u daljinu i visinu – tim putem stići – naglasio je Simović.

Miloljub Albijanić je uručio patrijarhu Irineju primerak „Prvog srpskog bukvara” inoka Save, iz manastira Dečani. Zahvalivši na daru, patrijarh Irinej je rekao da se prva pismenost razvijala u manastirima. Ovaj bukvar govori da smo odavno imali svoje pismo, svoju književnost, svoje manastire. Patrijarh se založio za očuvanje pisma – svete ćirilice, što ne znači da ne treba koristiti i druga pisma i druge jezike.

----------------------------------------------

Nagrade i priznanja

Specijalna priznanja, povodom 55 godina Zavoda za udžbenike, dobili su: Srpska pravoslavna crkva, SANU, Matica srpska, Ministarstvo prosvete Vlade Republike Srbije, Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu, Narodna biblioteka Srbije, Skupština grada Beograda, JP PTT saobraćaja „Srbija”, JP „Službeni glasnik” i izdavačka kuća „Dosije studio”. Nagradu „Stojan Novaković” – za najbolje udžbenike u 2011. godini, dobili su: Dušan Stojanović, Boja Stefanović i Žarko Trebješanin. Specijalne nagrade pripale su autorima: prof. dr Dobrilu Tošiću, akademiku Dragoljubu Živojinoviću, Milovanu Vitezoviću, akademiku Miodragu Ostojiću, akademiku Vladimiru Kanjuhu, docentu dr Branku Beleslinu, prof. Radetu Raoniću i prof. dr Gordani Stojanović.