Директор одговоран за све што се продаје у школи

Уместо да оплемени машту деце, књига поезије „Кад порастем бићу Ноле”, узбуркала је духове њихових родитеља који су подигли велику прашину, оцењујући да књига наводи клинце на коцкање. Иако аутор књиге Благоје Баковић негира такве оптужбе, пажњу је привукла чињеница да је та књига подељена ђацима другог разреда на промоцији одржаној у новосадској Основној школи „Ђорђе Натошевић”.

Суочени са чињеницом да основци готово свакодневно долазе кући са понудом за куповину неке књиге, часописа или учила, осиромашени родитељи са правом постављају питање: шта се све нуди деци у школама, ко је одговоран за утисак да се некада од учионица праве продавнице, и коначно, ко је за то договоран?

Начелник Просветне републичке инспекције при републичком Министарству просвете и науке Велимир Тмушић истиче да родитељи морају да знају да су у обавези да купе само обавезне уџбенике и радне свеске, што је одобрио министар просвете.

– Све остало, попут часописа и књига, није обавезно – каже Тмушић, наглашавајући да нико не може вршити притисак на родитеље и ђаке да купују тако нешто.

Зато ће, тврди он, инспекција утврдити све околности у вези са продајом књиге „Кад порастем бићу Ноле”, а посебно ће се водити рачуна о томе да ли је било притисака на родитеље и ђаке да купују ту књигу.

Према његовим речима, школама треба нудити књиге примереног садржаја, а сваки родитељ треба да одлучи хоће ли купити понуђену књигу мимо уџбеничких садржаја.

На наше питање ко је одговоран и какве су санкције уколико се утврди да се деци у школама нуди непримерени садржај, Тмушић одговара да је све што се ради у школи регулисано прописима школе – од статута и правилника о понашању до програма рада школе, који доноси школски одбор.

– Ти акти морају да буду усклађени са прописима које је донело ресорно министарство. За спровођење законитости рада у самој школи одговоран је директор – додаје Тмушић.

Ако се утврди да је било притисака од стране професора да се поменута књига купи, онда у складу са правилником о одговорности, директор школе одређује санкције. Просветна инспекција потом утврђује да ли је директор, у складу са прописима, утврдио да ли има одговорности запосленог. Рецимо, казне могу бити одузимање од платеили одузимање статуса одељенског старешине – напомиње Тмушић.

У случају да директор није предузео све што треба у складу са прописима, школском одбору се налаже да се утврди његова одговорност. Тмушић сматра да су сусрети са писцима, који се веома често организују у школама, потребни данашњим ђацима, јер ученици све мање читају.

– Професори, учитељи и библиотекари треба да осмисле те сусрете и уврсте у годишњи план рада. Нама су много већи проблеми што се школама нуде разне друге ствари у вези са наставом: часописи који нису прошли процедуру за коришћење у школама, нека помоћна учила. Да би нека књига ушла у школу и понудила се ђацима, мора да прође контролу стручњака. Саме школе интерно одређују која је књига за употребу – прецизира начелник Просветне инспекције.

Потпредседница Форума београдских основних школа Јасмина Станковић каже да је за све што „улази” у школу и нуди се деци, одговоран директор. 

– Наравно да директор не чита сваку књигу него одлуку о књигама које се нуде, препушта библиотекару. Често се јављају писци и нуде проценте библиотеци или школи, обично у књигама. Потом се организује представљање књига деци, при чему се врши продаја књига – каже Станковићева, оцењујући да по школским библиотекама врло често раде људи који нису довољно стручни за библиотекарски посао.

Златко Грошановић, директор београдске Основне школе „Вук Караџић”, каже да одељенска или стручна већа испитују садржину књига или часописа.

– Мени су у последњих месец дана издавачке куће слале разне каталоге, јер многе школе купују деци књиге као награду за успех у школи. Пошто тренутно немамо новца, нисмо узимали те књиге – напомиње Грошановић, наглашавајући да он избегава да од школе прави неку врсту тржишта или продајног места, јер то зна бити деликатно и за децу и за њихово родитеље.

----------------------------------------------

И професори нуде књиге

– Слободних „летача” који покушавају да рекламирају часописе, магазине, књиге за децу у школама има на претек, али они, по прописима, не могу да представе своју понуду деци пре него што то одобри директор школе – сматра Верица Ковачевић, начелник Одељења за инспекцијске послове београдског Секретаријата за образовање.

Напомиње да је сасвим могуће да литература која није школска до ученика долази без знања руководилаца школа. Навела је пример из праксе:

– Догађало се да наставници српског језика понуде песме, приче за децу које су написале и објавиле њихове колеге, а да о томе никога не обавесте, што наравно није у реду. Директор би требало да утврди на који начин је нека књига промовисана и доспела до ученика а да му се није обратио ни аутор, ни издавачка кућа, ни званични или незванични дистрибутер – закључује Ковачевићева.

М. С. М.