Викинзи сејали пшеницу на Гренланду

Необичне климатске појаве, какве имамо прилике да осетимо ове зиме, према речима Недељкa Тодоровићa, метеоролога из Републичког хидрометеоролошког завода, нису од јуче. И у прошлости се дешавало да време буде необично топло или хладно, што се такође повезује са активностима на Сунцу. Тако је у периоду од 1645. до 1715. године број Сунчевих пега био мали, односно активност Сунца смањена, а баш у то време температуре су у већем делу Европе биле од два до три степена ниже од просека, па је залеђивање Темзе, Сене и холандске обале билo готово редовна појава. Зато се тај период данас назива "мало ледено доба". Много векова пре тога Сунчева активност имала је сасвим супротан ефекат, па су викинзи били у могућности да 980. године населе одмрзнуте делове Гренланда и тамо гаје пшеницу. Употреба савремене технологије омогућава да се утицај ових фактора на климу данас још боље проучи.

Нови соларни циклус

Мада се људски фактор не може занемарити, главни узрок климатских промена није човек већ природа, односно процеси који се дешавају на Сунцу, сматра група наших стручњака. Они су до тих закључака дошли на основу сопствених истраживања, али и истраживања светских научника, који су одавно уочили да и најмања промена у активности Сунца утиче на количину падавина, температуру, циклоне и остала обележја климе на нашој планети.

– Енергија која са Сунца за само пола дана дође до Земље једнака је укупној количини енергије коју је човек створио од настанка наше цивилизације до данас. Истраживања су показала да би пораст избачене сунчеве енергије од само 0,2 одсто могао да произведе исти ефекат као удвостручење укупне количине угљен-моноксида у атмосфери. Све то указује да природни, односно астрономски фактори, а не човек, имају доминантан утицај на климу – истиче Тодоровић.

– Најпознатији светски центри дали су процену да ће 24. соларни циклус, који почиње ове године, карактерисати веома велика сунчева активност, највећа за последње три-четири деценије, што може бити једно од објашњења за пораст температуре. Иначе, један соларни циклус траје од девет до 12 година, а процене кажу да ће 25. и 26. циклус бити блажи, што значи да ће температуре тада почети да опадају. Ипак, природне процесе немогуће је тачно предвидети, па је незахвално прогнозирати какво нас време очекује у будућности – напомиње Тодоровић.

Наравно, све то не значи да човек својим деловањем не утиче на климу, односно да упозорења о потреби заштите животне средине и смањењу штетних гасова у атмосфери не треба схватити крајње озбиљно. Ипак, наш саговорник сматра да човек својим деловањем на промену климе значајније утиче само на микроплану, односно у великим градовима и индустријским зонама, док његов глобални утицај, за сада, ипак има секундарни значај. То се, рецимо, најбоље може видети на примеру Београда, будући да је у нашем главном граду за последњих сто година температура порасла за 1,5 степени, тако да је због индустрије, издувних гасова, котларница и велике количине бетона Београд постао "топлотно острво". Међутим, процењује се да је у целој републици, у том истом периоду, пораст температуре био знатно мањи.

Сензационалистичке оцене

Тодоровић зато сматра да о променама климе не треба давати поједностављене и сензационалистичке оцене. Јер, без обзира на неоспорну чињеницу да се клима мења и да је у појединим регионима забележен значајан пораст температуре, то не значи да је на помолу "смак света" и да ће се годишња доба ускоро "претумбати".

– Температура на нашој планети у последњих сто година у просеку је порасла за 0,6 степени, с тим да је тај пораст неуједначен. Најмањи је у екваторијалном и тропском појасу, а највећи у пределима изнад 60. степена северне географске ширине, док је у нашем региону тај пораст у границама просека на глобалном нивоу. Чињеница је да је зима 2007. веома топла, да су у јануару оборени температурни рекорди и да су у овој деценији температуре често биле изнад вишегодишњих просека. Ипак, све је то већ виђено, јер је и раније било зима без снега, било је хладних лета, необичних ветрова и других појава. Климатске промене, ма колико нам изгледале необичне, исувише су сложен процес да би се, на основу једне или две зиме о њима доносили једнострани закључци – каже Тодоровић.