Љајић није прекршио закон

Није ни кривично дело ни прекршај одлука фудбалера Адема Љајића да не пева химну Србије на пријатељској утакмици против Шпаније 26. маја у Сент Галену у Швајцарској. То није ни дисциплински прекршај, већ само кршење Споразума о понашању, које је Љајић потписао са селектором Синишом Михајловићем. Удаљење из репрезентације је једина санкција, о којој је одлучио селектор, а других правних последица – нема. Закон о употреби и изгледу грба, заставе и химне Републике Србије не прописује казнене одредбе у случају да играч не пева „Боже правде” пред утакмицу.

– Реч је о врло специфичној ситуацији, јер је уобичајено да се од грађана, а посебно од људи који представљају Србију, очекује да одају дужно поштовање националним симболима, а један од најважнијих симбола је национална химна – каже др Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду.

Поштовање химни обично се исказује церемонијалним устајањем на прве звуке и стајањем у мирном положају током целокупног емитовања химне, подсећа професор. Међутим, не постоји обавеза певања химне, иако такав гест, нарочито када је реч о спортистима који представљају Србију, ипак има посебан значај.

– Певањем химне изражава се приврженост држави за коју се наступа на спортској приредби, али се изазивају и емоције које увек обузму сваког грађанина са елементарним осећањем патриотизма. Фудбалер који није певао химну није на неки посебан начин повредио национални симбол јер је ноторна чињеница да ни раније наши играчи, као и играчи других екипа, нису сви редом певали химну. Неко је певао, а неко је само стајао и слушао – каже професор Шкулић.

Тиме није учињено кривично дело повреде угледа Србије из члана 173. Кривичног законика, који каже: „Ко јавно изложи порузи Србију, њену заставу, грб или химну, казниће се новчаном казном или затвором до три месеца”.

– Тек када би неки играч током емитовања националне химне сео, легао, почео да трчи, или правио неке непримерене гестове, онда би се то могло означити као вређање националног симбола и такво понашање могло би бити оквалификовано као кривично дело. Фудбалер Љајић, тиме што је одбио да пева химну, није директно повредио национални симбол, али се можда огрешио о тимски дух екипе, а то већ није правно питање – каже др Шкулић.

Иако је у овом случају постојала уговорна обавеза да се према Споразуму о понашању пева химна, управо у том „огрешењу о тимски дух” треба тражити разлог да селектор Михајловић искључи Љајића из репрезентације. Наш саговорник каже да није уобичајено уговором или споразумом обавезивати играче да певају химну, али са правне тачке гледишта – онај ко сe уговором обавезао да нешто учини треба тога и да се придржава, па је логичан раскид уговора односно искључење из националног тима.

– Случај је помало пренаглашен и било би много боље да је проблем решен неким договором између селектора и играча. У крајњем случају, селектор има право да сам оцењује колико је конкретан играч користан за екипу, с обзиром на његово умеће, знање и његову комплетну личност, која се огледа и у спремности играча да се не само у спортском, већ и у људском смислу, укључи у екипу – каже проф. др Милан Шкулић.

Председник Адвокатске коморе Србије Драгољуб Ђорђевић изричит је у томе да у овом случају нису важна правна питања.

– Несхватљиво је да неко ко игра за репрезентацију једне земље нема осећање припадности нацији чији је репрезентативац. Бити репрезентативац значи представљати државу. Ако играч не учествује у томе срцем, онда не видим шта тражи у националном тиму. Ако нема осећај припадности држави за коју наступа, то је његово људско право, али онда не може да буде репрезентативац – каже Ђорђевић.

Он сматра да не може да представља Србију онај ко се стиди њених националних обележја.

– У време Титове Југославије, тај играч би био у затвору, јер би одбијање да пева државну химну био политички деликт. Проблем је у томе што сада немамо никакав систем вредности. Ако кажемо да је његово људско право да не пева химну, онда је и људско право селектора да га искључи из репрезентације – каже Драгољуб Ђорђевић.

Сваки играч репрезентације Србије, истиче наш саговорник, мора да поштује и да штити заставу, грб и химну Републике Србије.