Фестивал нитратног филма за Дан Кинотеке

На Дан Југословенске кинотеке 6. јуна у Музеју ове институције у Косовској улици у Београду биће отворен 14. Фестивал нитратног филма, уручена признања Златни печат, и отворена изложба „Српски филмски продуцент Ђока Богдановић”, посвећена аутору који је подигао биоскоп „Касина” – на месту где је недавно „Козара” изгорела.

Дан Кинотеке представља датум прве филмске пројекције на Балкану, која је одржана 6. јуна 1896. у Београду, у кафани „Златан крст” на Теразијама, непуних шест месеци после светске премијере изума браће Лимијер у Паризу, децембра 1895. године. И овај рођендан Кинотека слави без коначног усељена у нову зграду у Узун Мирковој улици, јер је у току технички пријем зграде, а очекује се добијање употребне дозволе, најавио је директор кинотеке Радослав Зеленовић који прославља две деценије рада на челу ове институције.

Највише признање Кинотеке „Златни печат” овога пута добиће 6. јуна у подне редитељ Душан Макавејев и глумац, редитељ и продуцент Љубиша Самарџић.

Под слоганом „З14”, на отварању Фестивала нитратног филма биће приказан немачки филм из 1927. „Метрополис” Фрица Ланга, који је 2010. коначно реконструисан и комплетиран до трајања оригиналне верзије јер је 2007. у Аргентини пронађено недостајалих 25 минута. Пројекцију филма, све време, пратиће клавирска пратња италијанског пијанисте Марка Далпане.

Иначе, овај фестивал је јединствен у свету јер пушта филмове са оригиналних, нитратних (запаљивих) трака. До 14. јуна биће приказана 33 стара филма из 22 кинотеке, архива или филмска музеја из света.

Филм непознате производње, највероватније аустријске, „Живот и индустрија у Србији” из 1916. једна је од највећих посластица фестивала, као први сачувани филм о животу у Србији под окупацијом Хабзбуршке монархије. Из Холандског филмског института на фестивал стижу и слике изгледа Београда и живота у њему из 1922, у филму „Београд, главни град Краљевине СХС”.

Публика ће видети и најстарији сачувани филм Морица Стилера „Брат на брата” из 1913, заснован на роману „Слом” Емила Золе, као и гигантски еп „Краљица робова”, други по реду историјски спектакл из плодне аустријске фазе рада Мајкла Кертица.