Среда, 15.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

На Романији рађа ариљска малина

На Романији рађа ариљска малина
Ариљска малина нашла плодно тле и на Романини Фото С. Јовичић

Ариље – Из Ариља, срца српске малинарске производње, рецепт за добру малину пренет је и преко Дрине. Захваљујући сарадњи са Ариљцима, у општини Соколац и у сарајевској општини Источни Стари град тридесетак домаћина ће овог лета убрати прве плодове „црвеног злата“ из својих малињака.

Реч је о пројекту „Малина преко границе“ који подржава Европска унија, у оквиру програма прекограничне сарадње Србије и БиХ. Он траје већ 18 месеци и укључује по 15 пољопривредника из две поменуте општине, те 25 малинарских домаћинстава из Ариља и пет из Чајетине.

– Корист од ове сарадње је значајна и за једне и за друге. Ова домаћинства из две општине БиХ почела су да гаје малину, свако на по 20 ари, па се средином јула (два недеље после ариљске) очекује почетак прве њихове бербе. Што се тиче 25 ариљских и пет чајетинских малинара, њихови засади постају пример добре праксе. Системом „кап по кап“, као и фолијама и противградним мрежама за узгајање у полузатвореном простору, малина добија на квалитету и може се пласирати у свежем стању – објашњава за наш лист Ариљац Иван Милинковић, сарадник на пројекту „Малина преко границе“.

Воћарима из две државе, који су остварили и пријатељства, обезбеђена је стручна подршка за савремену и еколошки прихватљиву производњу, што је сажето у приручник о гајењу малине. Заједно су ишли на студијско путовање у Словенију да се упознају с примерима добре праксе у савременом воћарству. Усред прошле сезоне бербе Романијци су долазили у Ариље да виде како то треба радити, а Ариљци су им пролетос на Романији и око Сарајева помагали да формирају засаде малина. Пријатељске везе крунисане су прошлогодишњим братимљењем општина Ариље и Соколац. Сада се заједно припремају за „Дане малине“ који ће у Ариљу бити одржани 22. и 23. јуна, као промоција овог уносног воћа које се извози.

Б. Пејовић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.