Укидање „златних падобрана”

Сасвим ново поимање патриотизма већ прожима француско друштво, иако се нови председник социјалиста Франсоа Оланд тек уселио у Јелисејску палату. Брука се свалила на бившег директора „Ер Франса” Пјера Анрија Гуржона, чији је дебели бонус од 400.000 евра постао тема међу деоничарима авио-компаније која ових дана мора да отпусти 5.000 радника, и да преосталим запосленима замрзне плате.

Уз ову суму којом је награђен под условом да у наредне три године не ступи у радни однос у неку од конкурентних компанија, Гуржон је добио још једно милионче. То је, како је у свету великог бизниса добро познато, новац за „златни падобран” да би се некадашњи шеф са великих висина лакше и комфорније спустио на земљу међу обичне људе.

Оланд је у предизборној кампањи обећао да неће допустити овакве екстравагантне уплате у јавним предузећима. И себи је сасекао плату, смањујући председничка примања за тридесет одсто, док је његов претходник Никола Саркози урадио управо супротно: он је чим је ступио у председничку палату (2007) себи дао повишицу од 170 одсто.

Неки кажу да је Саркози управо због звецкања скупоценостима усред кризе морао да изгуби изборе. Други пак тврде да се Оландова „социјалистичка скромност” граничи са демагогијом. Како год да је, у Француској ће до даљег бити забрањена употреба „златних падобрана”.

Француски премијер Жан Марк Еро тврди да ће бити спроведено у дело предизборно обећање Оланда, који хоће да умањи велики јаз између богатих и сиромашних. По Оландовој замисли, највиша примања у јавном предузећу могу бити само двадесет пута већа од најнижих.

Већ и од оваквих најава стресли су се од језе многи француски могули. Оландову владу већ зову по имену Робина Худа, англосаксонског јунака који је делио сиромашнима отимајући од богатих. Мера ће важити и ретроградно, па је влада запретила да ће увући руку у дубоки џеп бившег директора „Ер Франса” и одузети му део већ исплаћеног астрономског „хонорара”.

Није баш јасно како ће се та операција извести у француском демократском друштву. Али премијер је пре неки дан рекао за недељник „Експрес” да „верује у патриотизам менаџера”.

„Они сигурно разумеју да у условима финансијске кризе политичка и економска елита треба да пружи пример другима”, објашњава премијер.

Како предвиђа париски дневник специјализован за економију „Еко”, следећи на удару је Анри Пролио, шеф француске електродистрибуције (ЕДФ), који је прошле године „зарадио” 1,56 милиона евра, што је 63 пута више од просечне плате у овој компанији.

Ако сва упозорења не буду делотворна и тајкуни се сами не одрекну „непристојних бонуса”, нова влада мораће да донесе обавезујући декрет, начуо је „Еко”.

На Париз будно мотре многи претенденти на „златне падобране” широм света. У Њујорку и Лондону јавна полемика око бонуса се разбуктала после камповања протестаната пред Волстритом и испред Катедрале Светог Павла. Тада је потекла крилатица да 99 одсто грађана треба да добију право на посао и бољи живот. А да један посто морају да се одрекну бар дела свог неправедно стеченог богатства. У Британији се тако десило да се витешко одличје одузме једном банкару који је своју банку довео на ивицу пропасти, али је однео позамашни бонус.

Извештаји из Париза говоре да „социјализам неће моћи тако глатко да прође”, бар код оних који су научили да се не одричу својих привилегија ни у горим временима. Састанак деоничара „Ер Франса”, протекао је, кажу, у бурној атмосфери. Док је Жан Сирил Спинета, извршни директор холдинга „Ер Франс-КЛМ”, објашњавао присутнима да је гласање о бонусима само консултативно и да не мора бити спроведено у дело, деоничари међу којима држава има 15,9 одсто акција, звиждали су и викали. Директор чији је бонус под лупом јавности дао је оставку прошлог октобра, када је већ било јасно да следе отпуштања на хиљаде радника. Наравно, отпуштање без икаквог, а камоли „златног падобрана”.

Зорана Шуваковић