Ukidanje „zlatnih padobrana”

Sasvim novo poimanje patriotizma već prožima francusko društvo, iako se novi predsednik socijalista Fransoa Oland tek uselio u Jelisejsku palatu. Bruka se svalila na bivšeg direktora „Er Fransa” Pjera Anrija Guržona, čiji je debeli bonus od 400.000 evra postao tema među deoničarima avio-kompanije koja ovih dana mora da otpusti 5.000 radnika, i da preostalim zaposlenima zamrzne plate.

Uz ovu sumu kojom je nagrađen pod uslovom da u naredne tri godine ne stupi u radni odnos u neku od konkurentnih kompanija, Guržon je dobio još jedno milionče. To je, kako je u svetu velikog biznisa dobro poznato, novac za „zlatni padobran” da bi se nekadašnji šef sa velikih visina lakše i komfornije spustio na zemlju među obične ljude.

Oland je u predizbornoj kampanji obećao da neće dopustiti ovakve ekstravagantne uplate u javnim preduzećima. I sebi je sasekao platu, smanjujući predsednička primanja za trideset odsto, dok je njegov prethodnik Nikola Sarkozi uradio upravo suprotno: on je čim je stupio u predsedničku palatu (2007) sebi dao povišicu od 170 odsto.

Neki kažu da je Sarkozi upravo zbog zveckanja skupocenostima usred krize morao da izgubi izbore. Drugi pak tvrde da se Olandova „socijalistička skromnost” graniči sa demagogijom. Kako god da je, u Francuskoj će do daljeg biti zabranjena upotreba „zlatnih padobrana”.

Francuski premijer Žan Mark Ero tvrdi da će biti sprovedeno u delo predizborno obećanje Olanda, koji hoće da umanji veliki jaz između bogatih i siromašnih. Po Olandovoj zamisli, najviša primanja u javnom preduzeću mogu biti samo dvadeset puta veća od najnižih.

Već i od ovakvih najava stresli su se od jeze mnogi francuski moguli. Olandovu vladu već zovu po imenu Robina Huda, anglosaksonskog junaka koji je delio siromašnima otimajući od bogatih. Mera će važiti i retrogradno, pa je vlada zapretila da će uvući ruku u duboki džep bivšeg direktora „Er Fransa” i oduzeti mu deo već isplaćenog astronomskog „honorara”.

Nije baš jasno kako će se ta operacija izvesti u francuskom demokratskom društvu. Ali premijer je pre neki dan rekao za nedeljnik „Ekspres” da „veruje u patriotizam menadžera”.

„Oni sigurno razumeju da u uslovima finansijske krize politička i ekonomska elita treba da pruži primer drugima”, objašnjava premijer.

Kako predviđa pariski dnevnik specijalizovan za ekonomiju „Eko”, sledeći na udaru je Anri Prolio, šef francuske elektrodistribucije (EDF), koji je prošle godine „zaradio” 1,56 miliona evra, što je 63 puta više od prosečne plate u ovoj kompaniji.

Ako sva upozorenja ne budu delotvorna i tajkuni se sami ne odreknu „nepristojnih bonusa”, nova vlada moraće da donese obavezujući dekret, načuo je „Eko”.

Na Pariz budno motre mnogi pretendenti na „zlatne padobrane” širom sveta. U Njujorku i Londonu javna polemika oko bonusa se razbuktala posle kampovanja protestanata pred Volstritom i ispred Katedrale Svetog Pavla. Tada je potekla krilatica da 99 odsto građana treba da dobiju pravo na posao i bolji život. A da jedan posto moraju da se odreknu bar dela svog nepravedno stečenog bogatstva. U Britaniji se tako desilo da se viteško odličje oduzme jednom bankaru koji je svoju banku doveo na ivicu propasti, ali je odneo pozamašni bonus.

Izveštaji iz Pariza govore da „socijalizam neće moći tako glatko da prođe”, bar kod onih koji su naučili da se ne odriču svojih privilegija ni u gorim vremenima. Sastanak deoničara „Er Fransa”, protekao je, kažu, u burnoj atmosferi. Dok je Žan Siril Spineta, izvršni direktor holdinga „Er Frans-KLM”, objašnjavao prisutnima da je glasanje o bonusima samo konsultativno i da ne mora biti sprovedeno u delo, deoničari među kojima država ima 15,9 odsto akcija, zviždali su i vikali. Direktor čiji je bonus pod lupom javnosti dao je ostavku prošlog oktobra, kada je već bilo jasno da slede otpuštanja na hiljade radnika. Naravno, otpuštanje bez ikakvog, a kamoli „zlatnog padobrana”.

Zorana Šuvaković