За и против белих листића

У другом кругу председничких избора било је 98.664 или 3,15 одсто неважећих листића, а у првом кругу их је било 171.172 или 4,47 одсто. Више него на претходним изборима када је углавном било око два одсто, али не драматично више. О томе се можда не би ни причало да група интелектуалаца није заговарала овај вид протеста против власти, не желећи да гласа за друге партије.

Владимир Павићевић асистент на ФПН-у каже да су бели листићи били нека врста грађанског отпора, са елементима грађанске непослушности. Он подсећа да је кампања за беле гласове или празне листиће или празне гласове покренула група младих људи организована у оквиру иницијативе МИ-7 што је изазвало различите коментаре и оцене. „Активисти и функционери политичких странака су њихови највећи критичари, док се из поља грађанског друштва могу чути афирмативни тонови.”

Павићевић каже да је кампања за бели листић реакција на садржину закона и делање власти које је неправедно јер се њиме простор деловања политичких странака чува за одабране а не за све који желе да се удружују у политичке странке. „Први критеријум је испуњен, бели листић је борба за правду, а та борба је јасно усмерена на тачно одређене законе о политичким странкама и изборном законодавству.”

Весна Ракић-Водинелић је за „Пешчаник” написала да је празни глас изричито признат у уставу Кантона Вод у Швајцарској од 2003. године. Шпанско изборно законодавство познаје и посебно исказује празни глас, али овакви гласови немају утицаја на места у представничком телу. Француско законодавство одређује да празан гласачки листић, као и сваки други који садржи нешто дописано, или је гласач препознатљив, је ништав глас који се не рачуна и има статус као да је у питању изборна апстиненција. Немачки савезни изборни законик не прави разлику између непопуњеног листића и оног на коме је нешто дописано или случаја да је листић нерегуларан из других разлога, па су сви такви гласови неважећи. Исто решење важи у бројним европским државама, укључујући и државе настале на подручју бивше Југославије. У једном броју држава се на гласачком листићу нуди као могући избор – нико од наведених. Такво решење се примењује у Украјини, Шпанији, до 2006. године оваква могућност је постојала у Руској Федерацији, у Невади – САД, Колумбији, а постоји и у неким азијским државама.

„Изузев првог модела Кантона Вод ниједан други не утиче на резултате гласања. Или се празни гласови сматрају апстиненцијом, или су ништави што се са апстиненцијом законски изједначава, или се сматрају неважећим, или су без утицаја на исход гласања. Са становишта већине законодавстава, као и са становишта такозване реалне политике, празан глас је маргинална појава готово равна статистичкој грешци”, објашњава Ракић-Водинелић.

Јелена Милић директор Центра за евроатлантске студије, сматра да је цела акција заговарања белих листића и оцене владавине претходне владе и Бориса Тадића била „аутистична јер уопште није узимала у обзир спољнополитичке околности и то да је Србија постала кандидат за чланство у ЕУ.”

Она каже да је главна мета ДС-а и Тадића била ЕУ која пролази кроз кризу. „Наравно да је то утицало на људе да не гласају за ДС, као и велика економска криза. Дакле, има околности за које објективно ДС није крив. ЕУ чланице немају јединствен став према Косову тако да је Тадићу било тешко да још више изађе у сусрет западној међународној заједници, а јесте изашао и то доста. То је нешто што просечни бирач ДС-а не може да цени, али они који себе називају прогресивнима су морали. Могуће је да је део од 800.000 гласова изгубљен јер је Тадић кажњен због хапшења Младића и осталих, што заговорници белих листића уопште не примећују и не цене. ДС је био предусретљивији него СНС када је вршен притисак да се укину општине на северу Косова и ту је ДС изгубио гласове жртвујући се за општу ствар и европску перспективу. То просечан бирач ДС-а није требало да препозна, а грађанска Србија, НВО сектор, бели листићи, како год, по мени јесу, а очито нису.”

Миљенко Дерета посланик у Народној скупштини је апсолутно против белих листића. „То је залагање за ништа. Ти листићи нису ни били бели већ су на њима углавном били непримерени цртежи и речи.” Он каже да је питање белих листића био политички и јесте политички програм и то су резултати избора показали. „Није случајно да су бели листићи помогли да Томислав Николић буде изабран, јер то је исти политички програм. То је политички програм који гласи: ја сам незадовољан. Као што господин Николић и његова партија немају ниједно конкретно решење како то незадовољство променити, тако морам рећи да ни бели листићи нису понудили апсолутно никакво решење. Подржали су опцију која је по мени довела стабилност наше државе у велику опасност.”