САНУ против САНУ

Годишња скупштина САНУ која би требало да се одржи 7. јуна ове године, изгледа да ће привући пажњу чак и оних којима је до рада САНУ и збивања у овој најугледнијој научној и уметничкој установи у Срба, стало као до лањског снега.

Ово предвиђање последица је увида у обимну документацију коју је „Политици” доставио дописни члан САНУ, професор др Часлав Оцић.

Одговорност медија према општем интересу захтева да макар мрвице те документације буду изнете у јавност и пре 7. јуна, када ће се Скупштина САНУ изјаснити и о тачки 14 дневног реда, у којој је наведено следеће:

„Стављање ван снаге свих аката донетих на Годишњој скупштини САНУ која је одржана 9. јуна 2011. године, који се односе на Академијин институт у оснивању”.

Иза ових речи крије су настојање да Скупштина САНУ укине сопствену Одлуку о оснивању института економских наука САНУ (у даљем тексту – ИЕН САНУ) донету 9. јуна прошле године, после чега је главне послове око оснивања института преузео Часлав Оцић, дописни члан САНУ.

У Предлогу за оснивање ИАН САНУ он је сажето изнео критички интониране ставове о стању српске привреде и друштва, економској науци, актуелној економској идеологији и текућим економским „мерама и акцијама”. Оне нису засноване на знању, него обрнуто, ослоњене су на „празноверне ритуале”, који се у озбиљном свету поспрдно називају „вуду” и „аутистичном” економијом која, уместо да решава проблеме, ствара нове, које опет не може да реши.

Код таквог стања ствари, упозорио је Оцић, један од постојећих економских института је „већ постао (тајкунски) плен”, док је други „пред приватизацијом (тајкунизацијом)”. Реч је о Институту економских наука из Београда (Змај Јовина 12), некада познатом у свету, који је данас пао на тако ниске гране да „иновативна диверсификација” његовог рада обухвата и отварање кафане у срцу Београда.

У пројекту за оснивање ИЕН САНУ, Оцић је навео да тај институт „треба да брани и афирмише опште интересе привреде и друштва Србије (поједностављено дефинисане као динамичан и ефикасан развој), а не да се ставља у службу посебних, секционалистичких, интереса.” Да би постигао тај циљ институт треба да је „независан, из јавних извора (не од тајкуна) финансиран, озбиљан и одговоран”, а његови резултати истраживања „непосредно употребљиви и примењиви у доношењу одлука институционалног, економско-политичког и развојног карактера”.

Управо окриље САНУ, речено је даље, „омогућава независност у раду и представља основу корисног јавног (а не полутајног и партикуларног) деловања и утицаја” тако замишљеног института.

Пошто су одговарајућа тела САНУ подржала пројекат, а онда и Министарство за просвету и науку 23. маја 2011, Скупштина САНУ је 9. јуна прошле године донела и формалну одлуку о оснивању института.

Убрзо се томе супротставио Институт за економске науке из Змај Јовине 12, тражећи да Влада Србије ускрати подршку оснивању ИЕН САНУ, уз захтев да се покрене и поступак против Часлава Оцића. У међувремену је у документима академије ИЕН САНУ у неколико наврата, волшебно, преименован у економски институт САНУ.

Из документације се види да одговорност за ову, наизглед неважну „игру називима”, сноси доскорашњи Управник послова САНУ (Драгана Петровић Рађеновић), иначе чланица јавности мало познате невладине организације Женска влада Србије.

У крајње замршеној причи, која кипти доказима о разним манипулацијама и неправним радњама, Извршни одбор САНУ је 28. септембра 2011. предложио да се стави ван снаге Одлука о оснивању ИЕН САНУ и да се прогласе правно ништавним сви документи који се тичу његовог оснивања.

Како и зашто САНУ устаје против себе саме остаје да се види 7. јуна, на Годишњој скупштини САНУ. У међувремену, Часлав Оцић је 25. маја, у писму председнику САНУ Николи Хајдину, упозорио да је овом проблему „кумовала (бивша) управница послова”, која је „успела једино да наведе генералног секретара САНУ и, индиректно, чланове Извршног одбора на чињење кривичних дела”.

Процењујући да је „добро што питање оснивања ИЕН САНУ из ’зоне сумрака’ најзад излази на светло дана”, Оцић је указао на то да ће се коначно „то клупко које је управница послова (на своју руку или по нечијем налогу) плела, на овај или онај начин расплести”. Без обзира на то какву ће одлуку Скупштина САНУ донети 7. јуна, „за њене последице Ви ћете сносити одговорност!” – упозорио је Оцић председника САНУ.

„Уместо да поступи по Вашем налогу, то лице се, најпре тајно, а потом ојачано подршком појединаца ’контроверзних’ биографија (који су се осетили директно угроженим оснивањем Института) и полујавно (користећи органе и руководиоце САНУ) супротставило оснивању института... С обзиром на то да је Ваша енергична акција изостала, то лице охрабрено Вашим нечињењем директно те спорне елементе уводи у САНУ. Тиме се интензивира процес комерцијализације и криминализације појединаца у САНУ, а и појединих елемената организационе структуре Академије”, тврди Оцић у обраћању Хајдину. Додатно упозорава да је САНУ постала мета „оних грамзивих и нестрпљивих моћника који Академији прете ’реформама’ и нуде Пи-Пи-Пи (Public-Private Partnership) аранжмане, а у ствари су бацили око на њене некретнине”.

„Коме смета оснивање Института економских наука?” пита Оцић у писму Хајдину и одговара: „Корумпираним политичарима, тајкунима и мафијашима, псеудонаучницима (’експертима’)... Бивша управница послова САНУ је не само стала њихову страну, већ је неке од њих увела на велика врата у САНУ”.

Изгледа да заиста треба очекивати буран ток предстојеће Годишње скупштине САНУ.