Грчке компаније траже уточиште на Балкану

Раковски, Бугарска – Јосиф Комнинакидис нервозно пуши за столом у поспаном бугарском градићу Раковски, забринут због све лошијих резултата његове грчке компаније која продаје џинс.

Посао је на главном тржишту, грчком, почео да слаби и пре избора после којих је јужни сусед Бугарске остао без владе, што му је додатно угрозило ликвидност и чланство у еврозони.

„Продаја је у Грчкој опала од 30 до 35 одсто, а после избора је потпуно стала. Људи су стали и чекају”, казао је за Ројтерс енергични менаџер кројачнице „Стаф џинс”.

Посао, међутим, не може да чека. Ова фирма већ има 800 запослених у Раковском, 180 километара северно од границе с Грчком. Сада је план да се већи део посла пресели у Бугарску да би се смањили трошкови и олакшао транспорт на немачко и италијанско тржиште.

Неке од најбољих грчких компанија су увиделе привредни потенцијал Балкана још деведесетих када су „Кока Кола Хеленик” и „Чипита” почели да користе прилике у брзорастућим посткомунистичким економијама.

Сада њиховим стопама иду стотине малих фирми јер грчки предузетници напуштају својенестабилно домаће тржиште и прелазе у земље са мањим порезима и јефтинијом радном снагом као што су Румунија, Бугарска и Албанија.

У овом преокрету новије историје, земље које су до пре нешто више од 20 година биле комунистичке сада нуде стабилност у односу на Грчку.
„Овде имате сигурност, фиксну пореску стопу од 10 одсто, тако да знате колико можете да зарадите и колико ћете морати да платите, а тога у Грчкој нема”, рекао је Комнинакидис, који се преселио у Раковски 1999.

Од овог тренда, због ниских пореза, користи има и Кипар који је чланица ЕУ, има јаке културне везе и богатији је од балканских суседа Грчке, али је тамо радна снага скупља. Кипарска штампа пише да је за 20 месеци до августа 2011. чак 1.500 компанија преселило седиште на ово острво.

У Бугарској тренутно послује 2.800 грчких предузећа, а четвртина од тога је регистрована прошле године. Истовремено, број грчких предузећа у Румунији порастао је за 12 одсто од 2009. на више од 5.200 регистрованих, а у Албанији их је 200, трећину више него пре две године.

Пад комунизма је отворио обиље могућности за Грке на Балкану, што показују фирме које имају велико присуство у економији Бугарске: од телекомуникационих компанија ОТЕ и Интраком до грађевинске фирме ГЕК Терна и произвођача челика и цемента, Сиденораи Титана.
Банке у грчком власништву, предвођене националном банком Грчке и ЕФГ Евробанком контролишу четвртину финансијског система Бугарске и имају значајно присуство у Румунији, Македонији, Албанији и Србији.

Ове велике компаније су уложивши три милијарде евра у Бугарску од 1996. отвориле 80.00 радних места и припремиле терен за долазак мањих предузећа.

То ће створити нова радна места и приходе у Бугарској и региону, али економисти кажу да ће ефекат бити постепен и да вероватно неће представљати неки већи подстицај економијама које су доживеле бум, па крах и тек се полако опорављају.

Постоји шира забринутост да су због грчке потпоре ове економије сада крајње осетљиве на евентуални грчки банкрот или излазак из зоне евра, што им је за последњих месец дана рушило берзе и валуте.

Поједини аналитичари виде шансу и у том сценарију, јер земље попут Бугарске постају још привлачније грчким компанијама.

„Новчић има две стране. Ја видим нешто добро у могућем излазу Грчке из зоне евра. Најдиректнија корист је да још грчких предузећа дође у Бугарску и људима донесе запослење, а земљи приход од пореза”, казао је Јасен Иванов, менаџер фонда у софијској компанији„ДСК Асет менаџмент”.

Није све сјајно када се започиње посао у Бугарској или Румунији. Бирократија може да излуди, инфраструктура да зашкрипи,нема довољно стручног кадра и корупција је раширена – можда више него у Грчкој, која је рангирана као друга најкорумпиранија чланица ЕУ, после Бугарске. Албанија је за Транспаренси интернешенел још гора по питању корупције.

„Невероватно је да чак и грчки бизнисмени који никада раније нису помислилида послују у Албанији ових дана показују интересовање”, рекао је Спирос Економоу из грчке амбасаде у Тирани.

За Грке навикнуте на опуштени медитерански начин живота, дружење и пријатну климу, Балкан има извесне погодности у односу на друге земље.

„Лакше је пословати у Енглеској, али нисам хтео да живим тамо. Начин живота је овде веома сличан грчком. Људи излазе, забављају се и лако склапају пријатељства,” казао је Мелитиос Мелентис (30) који је у Софији ове године отворио радњу са системима за даљинско управљање.