Крах прогноза о Ираку

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 15. фебруара – Грађани Вашингтона, Њујорка и других места по САД, слушају упозоравајуће извештаје метеоролога и по "опасној клизавици" не излазе напоље без преке потребе, а да су рапорти стратега били исто толико веродостојни, вероватно се ни овдашње трупе не би упутиле ка Ираку, где им сада "гори под ногама". Времена су се истумбала – примећују хроничари, уз напомену да се донедавно војним смерницама веровало знатно више него климатским, па и другим, прогнозама.

Према предвиђањима америчке команде, датим пре инвазије почете у марту 2003, Ирак је данас требало да буде прилично стабилна земља. Са владом "широке репрезентативности", чије оружане снаге одржавају мир уз помоћ свега пет хиљада војника суперсиле – наводи се у документима које је невладин Архив за националну безбедност добио од надлежних, на основу Акта о слободи информација, и данас објавио.

Испало је другачије

По тим списима, Ирак је до данас требало да постане проамеричка и демократска држава – наглашава "Њујорк тајмс" и прецизира да се "ружичаста" визија није остварила. Ирак тоне у грађански рат, прети му територијални распад, а о изјаловљености оптимистичких прогноза говоре и бројеви: уместо пројектованих 5.000, сада се тамо налази 132.000 припадника трупа САД којима председник Џорџ Буш планира да пошаље додатних 21.500 војника…

Из прибављених докумената, сачињених у августу 2002. године, види се да је ондашња команда на челу с генералом Томијем Френксом рачунала на много једноставнији посао од оног који се испоставио. Предвиђала је, тако, да ће инвазионим снагама бити потребно "два-три месеца за стабилизацију прилика" за којом ће уследити "фаза опоравка у трајању од 18 до 24 месеца" да би се ушло у етапу "транзиције од 12 до 18 месеци", а да би мање-више све било решено за 32 до 45 месеци после инвазије, уз присуство пет хиљада америчких војника".

Рачунало се, такође, да ће ирачка армија послушати позив да остане у гарнизонима и потом се придружи инвазионим снагама. Али, многи њени припадници су дезертирали да би декретом – у мају 2003. после пада режима Садама Хусеина – окупационог управника Пола Бремнера била и комплетно расформирана, што је после оцењено као погрешан потез који је ојачао побуњеничке редове.

Творци "ружичастог" плана се сада правдају да су њиме хтели да нагласе да ће америчко војно присуство у Ираку потрајати годинама. Као да хоће да кажу да су бар нешто погодили…

Открића о нетачним проценама команде – у које спада и пројекција генерала Френкса дата по уласку у Багдад априла 2003. да ће се број америчких војника у Ираку већ до септембра те године смањити на 30.000 – надовезују се на претходно установљене крахове у стратешким образлагањима и прогнозама. Већ је утврђено, наиме, да су САД у инвазију кренуле с позивањем на нетачне претпоставке да Ирак поседује оружје за масовно уништавање и да одржава тесне везе са Ал каидом. Затим – да није послато довољно снага за стабилизацију прилика, да је потцењен отпор гериле а прецењена могућност за стварање власти националног јединства.

Ситуација на терену такође демантује прокламације Беле куће да ће Ирак постати "расадник демократије по Блиском истоку", па се о њему сада говори као о "стецишту терориста и екстремиста". Нови обавештајни извештаји сугеришу и да је рат у Ираку "распламсао терористичке акције по свету" као и да је подстакао раст "антиамериканизма", нарочито у исламским земљама.

Многе грешке изгледају непоправљиве. Пољуљан је кредибилитет САД – оцена је аналитичара, с којом се слажу и поједини званичници указујући да сада сваки план администрације наилази на повећано подозрење.

Заоштрене расправе

Управо су се заоштриле расправе и око Бушовог плана да пошаље појачање у Ирак и око нових војних извештаја који оптужују Техеран за испоруке оружја шиитским фракцијама у Ираку. Прво је речено да се тај шверц обавља уз благослов иранских "највиших лидера" да би се затим ниво спустио на "делове власти".

Разјашњење су новинари јуче затражили, на конференцији за штампу у Белој кући, непосредно од Буша. Он је рекао да "не зна да ли су врхунски лидери Ирана наредили" испоруке оружја Ираку али да је с његове тачке гледишта битнија "чињеница да је иранско оружје у Ираку"…

Да ли су учестале оптужбе Вашингтона на рачун Техерана припрема за нови рат – питају се посматрачи. Бела кућа тврди да је посвећена "дипломатским методима", а поједини експерти слуте да би расплет могао да буде нека врста репризе споразума са Северном Корејом, о њеној денуклеаризацији у замену за економске стимулансе, пре него понављање грешака из ирачког случаја.

Али – у шта и коме веровати у стратешким заплетима? После низа откривених погрешних предвиђања Вашингтона, незахвално је и предвиђати и какав ће бити одговор на ово питање, које све више оптерећује и стручну и ширу јавност.