Десет разлога да се верује у ЕУ

Да резултати избора могу бар краткорочно да отклоне владајућу апатију доказ је Француска у којој је долазак социјалисте Франсоа Оланда на чело земље изазвао пораст оптимизма када је у питању очување ЕУ.

Има пуно разлога да се верује у Европу, без обзира што ЕУ никада раније није била у тако тешкој ситуацији као сада. Доминик Моаси, један од оснивача Француског института за међународне односе (Ифри), професор политичких наука и аутор књиге „Геополитика емоција”, образложио је за „Политику” ову своју констатацију са којом се слаже један део француских аналитичара из угледног Института „Ифри”.

Моаси оповргава песимистичке прогнозе да евро неће издржати под притиском неуспешне политичке класе у Грчкој, и растуће незапослености у Шпанији. За неколико месеци, како предвиђају, наступа колапс Европске уније.

„Државничко умеће се враћа у Европу”, тврди за „Политику” Моаси и у томе види први разлог за наду. „Сувише је рано да се процени утицај француских избора и долазак Франсоа Оланда на чело земље, али већ се види разлика у Италији откад је Марио Монти дошао на чело владе.”

Иако Монти није изабран, па је његова позиција лабава и контроверзна, ипак је у Италији дошло до опште сагласности у вези са неопходним структуралним реформама. Не зна се колико ће овакво уверење јавног мњења трајати, и да ли ће то бити довољно да се изведу неопходне промене.

„Ипак, у Италији, земљи која је очајавала у време арогантне политике Силвија Берлусконија, данас, како показују истраживања, влада опрезни оптимизам. Демократија је у Европи и даље стабилна брана за сва економска и друга колебања”, уверава Моаси.

У чињеници да жене у Италији и Француској добијају значајна министарска места у новој влади, француски политиколози виде други разлог за пробуђену веру у опстанак ЕУ.

„Жене и мањине са собом доносе жарку жељу за успехом, баш због тога што су дуго биле маргинализоване”, каже Моаси. „Мултикултурализам доноси снагу, пре него слабост.”

Трећи разлог за веру у опстанак ЕУ јесте тај што је европско јавно мњење најзад у потпуности схватило о каквој тешкој кризи је реч. Реалност се више не негира.

„Грађани у Француској не уљуљкују се илузијама. Наш глас за Оланда био је у ствари против Саркозија, а не против оштрих мера штедње”, каже овај стручњак и указује на најновија истраживања према којима је „већина уверена да нови председник неће моћи да одржи нека од неостваривих обећања из изборне кампање, али прихватају да издрже оно што је неизбежно.”

Четврти подстицај за умерени оптимизам је „европска креативност”.

Европа није осуђена да постане музеј своје сопствене историје, каже Моаси. Наравно, туризам на Старом континенту игра важну улогу, мултикултурализам је атрактиван, али различитости су такође подстицај за већу креативност.

Ако се само погледа спектар европских производа, од немачких аутомобила до француских парфема, јасно је да мало ко у свету може озбиљније да конкурише Европи, сматрају поједини француски аналитичари. Они истичу да у значајним индустријским гранама, Стари континент по традицији креира производе „највишег квалитета”, што је светски признато.

Пети разлог за веру у Европу је најпарадоксалнији: ексцеси у национализму узроковали су катастрофалне ратове у прошлости. Данас повратак национализму унутар континента, подстиче такмичарски дух, мишљење је Института за међународну политику. То је, објашњава Доминик Моаси, исти онај осећај који је својевремено био моторна снага за Корејце, Тајванце или Кину да достигну просперитет Јапана. На исти начин, брзо ће и Французи хтети да напредују истим темпом као Немачка.

Шести разлог, прихваћен као универзални принцип, јесте вера у демократију, као најмање лош од свих других политичких система. Француски аналитичари истичу да је више од 80 одсто грађана у њиховој земљи, изашло на председничке изборе. Кажу да су Французи поносни што имају привилегију да „живе у демократској држави” и да се то осећало на дан примопредаје власти, када је „поражени кандидат Саркози достојанствено, мирно и транспарентно предао овлашћења изабраном председнику”.

Седми разлог је универзалност појединих језика у Европи. Французи тврде да „уз енглески, шпански и француски и све више немачки” прелазе националне границе и постају универзални начин комуницирања. Осми је мултикултурализам, а девети елемент који буди наду у опстанак уније је „жар који у њу уносе нове и будуће чланице ЕУ”. Моаси сматра да уласком „Хрватске, Црне Горе и прегршт других балканских земаља може да надокнади евентуални излазак Грчке, уколико ситуација у тој земљи дође до крајности”.

Најважнији разлог за опстанак ЕУ, по виђењу овог еминентног професора, јесте тај што „Европа нема бољу алтернативу”. Грчка криза могла би стога да обавеже Европу да се више интегрише, „било са Хеленима или без њих”.

Инвеститори су, како се тврди у угледном француском институту, после непријатних изненађења у неким од земаља Азије, Африке и Јужне Америке, „поново открили добру стару, поуздану демократичну Европу”.

Зорана Шуваковић