Турска нови господар европског неба

Док Вашингтон спроводи велика војна смањења широм Европе, Турска користи своје растуће тржиште војног извоза вредно 10 милијарди долара и огромну војну моћ да попуни безбедносни вакуум, позиционирајући се као неопходан стуб трансатлантског савеза.

Анкара се брзо позиционира како би попунила безбедносну празнину у Европи, док Сједињене Државе агресивно смањују своје дугогодишње војне обавезе на Старом континенту.

Пошто је Вашингтон најавио планове да драстично смањи своје европско присуство – укључујући смањење стратешких бомбардера за 30 одсто и 50 одсто за поморске бродове – Анкара је кренула у офанзиву како би геополитички и економски искористила ситуацију.

Ова стратешка промена биће у центру пажње на предстојећем самиту НАТО-а у Анкари (7. и 8. јула), где ће председник Реџеп Тајип Ердоган бити домаћин савезничким лидерима.

Процват турске војне индустрије

Самит је пажљиво осмишљен како би се америчком председнику Доналду Трампу, који је већ почео да повлачи трупе и оружје са континента, представили конкретни уговори и финансијске бројке.

Ван дипломатских сала, велика изложба система за електронско ратовање и муниције ставиће у фокус процват турске војне индустрије наоружања, чији извоз сада вреди 10 милијарди долара. Турски војни извоз се учетворостручио од 2020. године, вешто капитализујући талас европског наоружања подстакнутог руским ратом у Украјини.

Око 56 одсто овог извоза прошле године отишло је у САД, Европу и друге западне савезнике, што представља потпуни структурни преокрет у поређењу са деценијама дипломатског трења у прошлости. Европске војске се све више окрећу турској опреми која је у потпуности компатибилна са НАТО стандардима како би замениле нестајуће америчке капацитете.

Испоруке укључују оклопна возила, авионе за обуку и наоружане дронове. Неки од кључних примера су произвођач дронова Бајкар, који оснива заједничко предузеће са италијанским Леонардом, и компанија Туркиш Аероспејс Индустрис (ТАИ), која је обезбедила уговор за испоруку 30 авиона Хурџет Шпанији.

Попуњавање оперативног вакуума

Поред набавке војне опреме, Анкара се појављује као витално инфраструктурно и оперативно упориште алијансе. Турска тренутно активно инсталира подземне нафтоводе као део НАТО-овог програма проширења инфраструктуре вредног 28 милијарди долара, који има за циљ јачање енергетске безбедности алијансе.

Ова стратешка потреба долази у време када смањење америчких трошкова прети да остави Европу без скоро свих извиђачких и нападачких дронова, док се распоређивање америчких борбених авиона смањује за трећину.

Турска вешто користи ову позицију за закључивање локализованих безбедносних споразума. Недавно је, по први пут у историји, извезла ратни брод у Румунију - чланицу НАТО-а и ЕУ која се граничи са Украјином. Иако је историјски цењена првенствено због свог критичног географског положаја и саме величине своје војске, Турска сада комбинује своју војну масу са високом стопом индустријских испорука.

Турска има другу највећу активну војску у НАТО-у, одмах иза САД. Придружила се алијанси 1952. године заједно са суседном Грчком, а прошле године је повећала своје војне издатке за седам процената, достигавши 30 милијарди долара.

Ердоганова дипломатска моћ

Промењени стратешки пејзаж драматично је повећао Ердоганову дипломатску моћ и утицај унутар алијансе. Некада критикован и изолован због блокирања уласка Шведске због захтева везаних за борбу против тероризма и организације ПКК, турски председник сада делује као кључни посредник у односима са Вашингтоном.

Трамп, који је често јавно разматрао потпуно повлачење САД из НАТО-а, рекао је да ће присуствовати самиту искључиво из поштовања према Ердогану, кога је описао као „веома доброг пријатеља“. Трансатлантске тензије су порасле након пада међусобног поверења због неслагања око одбрамбених буџета и ширих регионалних сукоба, укључујући Трампов сукоб са Ираном.

Овај самит би такође могао да пружи прилику за решавање дугогодишњих билатералних спорова између Анкаре и Вашингтона. Након озбиљних тензија око турске куповине руских система противваздушне одбране С-400 2017. године, америчких санкција и накнадног повлачења Турске из програма борбених авиона Ф-35, Трамп је наговестио да би продаја млазних мотора Анкари могла да се настави након билатералног састанка.

Оперативни контраст између Турске и других европских савезника никада није био очигледнији након недавних догађаја током сукоба САД са Ираном. Док су државе на источном крилу алијансе тражиле хитне консултације по Члану 4 када су дронови и руски авиони нарушили њихов ваздушни простор, турске снаге су одлучно и директно пресреле четири иранске балистичке ракете.