Сукоби у Либији одлажу изборе

Вишечасовни сукоби ривалских либијских милиција за контролу међународног аеродрома у Триполију, због чега су морали да буду отказани летови, прекинути су у понедељак увече, јавља Ројтерс.

Нестабилна, несигурна, подељена, далеко од обећаваних демократских реформи, Либија је готово уклоњена са медијских радара. Све чешће подсећа на Ирак.

Тек када нека од племенских милиција изведе акцију, показује се сва рањивост централних власти и неуспех Прелазног националног савета да пацификује земљу и обједини исток и запад.

Окупација међународног аеродрома у Триполију, иза које стоје Бригаде Aл Афеа из града Таруна, завршена је без озбиљнијих сукоба са регуларном армијом, али инцидент је нова потврда да је Либија седам месеци од краја грађанског рата далеко од онога што су јој обећавали западни спонзори „хуманитарне интервенције” којом је уклоњен режим Муамера Гадафија.

Није необично да се без медијске помпе одлажу први слободни избори за 200 посланика уставотворне скупштине, својевремено громогласно најављивани за 19. јун.

Упркос обнови производње нафте и њеном извозу на Запад, једином искреном циљу прошлогодишње интервенције, Либија је политички веома нестабилна.

Не попуштају племенски ривалитети због политичке доминације и поделе плена.

Само у Бенгазију, родном месту побуне која је срушила Гадафија, ове године је неколико пута долазило до насиља, укључујући нападе на зграде владе, гробље из Другог светског рата, сукобе на политичким скуповима и неуспешан бомбашки напад на конвој УН.

Све милиције су формално стављене под контролу Министарства унутрашњих послова, али су фактички лојалне својим командантима и одбијају да положе оружје.

Акција милиције из Таруна, племена које је имало велику Гадафијеву наклоност, најављује нове сукобе. Како ће, на пример, узвратити наоружане групе из региона Зинтан, које покојни либијски вођа никако није волео, милиције која је контролисала аеродроме у Триполију после Гадафијевог убиства?

Испоставља се да пад Гадафија не да није зауставио већ је интензивирао борбу мноштва племена и њихових милиција за територију и аутономију. Увео је у игру и исламисте које је убијени пуковник брутално контролисао.

Огромне количине оружја које је Запад слао побуњеницима са истока Либије доспеле су у руке многих група, а део тог оружја одлази и милитантима у суседству Либије, од Алжира до Малија, па и до појаса Газе – што Запад свакако није желео. Што је још једна потврда његове кратковиде политике.

Бошко Јакшић