Sukobi u Libiji odlažu izbore

Višečasovni sukobi rivalskih libijskih milicija za kontrolu međunarodnog aerodroma u Tripoliju, zbog čega su morali da budu otkazani letovi, prekinuti su u ponedeljak uveče, javlja Rojters.

Nestabilna, nesigurna, podeljena, daleko od obećavanih demokratskih reformi, Libija je gotovo uklonjena sa medijskih radara. Sve češće podseća na Irak.

Tek kada neka od plemenskih milicija izvede akciju, pokazuje se sva ranjivost centralnih vlasti i neuspeh Prelaznog nacionalnog saveta da pacifikuje zemlju i objedini istok i zapad.

Okupacija međunarodnog aerodroma u Tripoliju, iza koje stoje Brigade Al Afea iz grada Taruna, završena je bez ozbiljnijih sukoba sa regularnom armijom, ali incident je nova potvrda da je Libija sedam meseci od kraja građanskog rata daleko od onoga što su joj obećavali zapadni sponzori „humanitarne intervencije” kojom je uklonjen režim Muamera Gadafija.

Nije neobično da se bez medijske pompe odlažu prvi slobodni izbori za 200 poslanika ustavotvorne skupštine, svojevremeno gromoglasno najavljivani za 19. jun.

Uprkos obnovi proizvodnje nafte i njenom izvozu na Zapad, jedinom iskrenom cilju prošlogodišnje intervencije, Libija je politički veoma nestabilna.

Ne popuštaju plemenski rivaliteti zbog političke dominacije i podele plena.

Samo u Bengaziju, rodnom mestu pobune koja je srušila Gadafija, ove godine je nekoliko puta dolazilo do nasilja, uključujući napade na zgrade vlade, groblje iz Drugog svetskog rata, sukobe na političkim skupovima i neuspešan bombaški napad na konvoj UN.

Sve milicije su formalno stavljene pod kontrolu Ministarstva unutrašnjih poslova, ali su faktički lojalne svojim komandantima i odbijaju da polože oružje.

Akcija milicije iz Taruna, plemena koje je imalo veliku Gadafijevu naklonost, najavljuje nove sukobe. Kako će, na primer, uzvratiti naoružane grupe iz regiona Zintan, koje pokojni libijski vođa nikako nije voleo, milicije koja je kontrolisala aerodrome u Tripoliju posle Gadafijevog ubistva?

Ispostavlja se da pad Gadafija ne da nije zaustavio već je intenzivirao borbu mnoštva plemena i njihovih milicija za teritoriju i autonomiju. Uveo je u igru i islamiste koje je ubijeni pukovnik brutalno kontrolisao.

Ogromne količine oružja koje je Zapad slao pobunjenicima sa istoka Libije dospele su u ruke mnogih grupa, a deo tog oružja odlazi i militantima u susedstvu Libije, od Alžira do Malija, pa i do pojasa Gaze – što Zapad svakako nije želeo. Što je još jedna potvrda njegove kratkovide politike.

Boško Jakšić