Дедињске виле на удару „струјних маказа”

Четири монтера „Електродистрибуције”, упратњи репортера „Политике”, запутила су сена адресе дужника у насељима Сењак и Дедиње.9.00 часова, Сувоборска улица

Луксузна двоспратница, са штампаријом у дворишту, укупне површине око 1.000 квадрата. Власник за утрошену струју дугује 220.000 динара. И раније искључиван. Са ЕДБ-ом је склопио уговор о измиривању заосталих обавеза на рате, али транша „није легла” на рачун „Електродистрибуције” 28. маја, како је било прецизирано.

Вођа четворочлане екипе ЕДБ-а Младен Марјановић, искусни монтер, који је у радну биографију недавно убележио да је био у екипи која је на Вождовцу млаћена летвама при покушају искључења, опрезно је позвонио на интерфон и представио се власнику штампарије.

Уместо одговора, из дворишта се зачуло режање и лавеж пса чувара. Мало затим, на тераси се појавила жена и упитала Марјановића шта ту ради. Таман је заустио да одговори, када се зачуло како неко с друге стране високе капије откључава браву. Власник је љубазно позвао раднике ЕДБ-а да уђу. Лепи манири су, међутим, изостали када је „шкљоцнуо” апарат нашег фоторепортера.

– Нећу новинаре и овако имам доста проблема. Нисам ја дужник, закажите интервју па да вам испричам како они мени дугују три милиона. Престаните! Ма нема директора у „Електродистрибуцији” који може да вас овласти да ми уђете у кућу – повисио је тон газда, кога је у стопу пратио верни пас.

Када смо се представили, објаснили му да нисмо ушли на његово имање и да се налазимо на улици залупио нам је врата испред носа и одбрусио: „И останите на улици, ту вам је место, а ви из ЕДБ-а приђите струјомеру”.

Марјановић је са колегом Томиславом Јеленићем ушао, али су се убрзо вратили необављеног посла. Власнику су, не први пут, дали још мало „форе”, јер је тврдио да је новац уплатио 30. маја, али да је застој у банци и да ће донети потврду у ЕДБ у току дана.

Следећа станица – Улица Славка Ћурувије. Налог за искључење због дуга од 343.000 динара гласио је на фирму која је ту зградила петнаест луксузних вила. Око дома дужника нема ограде, улази се право с улице.

Монтер Томислав подигао је кажипрст ка звону. До тог тренутка наизглед незаинтересовани припадник фирме за физичко обезбеђење, уз чију бутину је био утегнут пиштољ, дрекнуо је као да му је радник ЕДБ-а нанишанио у око.

– Куд си бре кренуо, не пипај то! Удаљи се.

– Али ја сам на јавној површини. Само сам хтео да позвоним. Имамо налог из ЕДБ-а да вам искључимо струју.

– Не дирај врата ни случајно, за то сам ја ту.

– Хоћете ли онда бити љубазни да позвоните.

– У чему је проблем? Газда није ту. Можете ићи – створио се ниоткуда и други чувар.

Обојица „безбедњака” истовремено су почела да телефонирају.

– Дошли су да искључе струју, где је. Аха, отишао у Хумску, добро. (прекида везу). Па људи кажем вам газда није ту, не можете ући. До виђења и пријатно – љубазно нас је, необављеног посла,испратио радник обезбеђења.

На трећој адреси, радницима ЕДБ-а коначно се посрећило да искључе неплатишу који дугује 743.000 динара. Стигли су пред велелепну вилу, адаптирану у клинику за естетску хирургију у Толстојевој улици. Иако је на улазу писало да ових дана не раде, капију је отворила предусретљива радница, све нас позвала да уђемо и без проблема монтерима предала кључеве од струјомера, који је за тили час ископчан са мреже и пломбиран.

----------------------------------------------

С мердевина су нас отресали, камион је друга прича

„Празних руку” остао је јуче монтер Дејан Стојановић, возач камиона са платформом, помоћу које се досеже до врха бандера с којих се с мреже „секу” дужници. „Висински радови” су изостали, јер на дедињској локацији није било могуће употребити „маказе”, а да при том без струје не оставе и уредне платише.

– Када се појавимо с овим камионом, делујемо некако озбиљније, као да нам на челу пише да с нама нема шале. Док се нисмо модернизовали и у акције ишли носећи само мердевине, била је друга прича. Таман стигнемо на врх стуба и „заоштримо” маказе, изнервирани дужник зграби мердевине и почне да их цима. Тада нам нема друге него да одустанемо од сече, јер ипак нам је живот мало дражи од фирме – објашњава четврти монтер Горан Шипетић.