Dedinjske vile na udaru „strujnih makaza”

Četiri montera „Elektrodistribucije”, upratnji reportera „Politike”, zaputila su sena adrese dužnika u naseljima Senjak i Dedinje.9.00 časova, Suvoborska ulica

Luksuzna dvospratnica, sa štamparijom u dvorištu, ukupne površine oko 1.000 kvadrata. Vlasnik za utrošenu struju duguje 220.000 dinara. I ranije isključivan. Sa EDB-om je sklopio ugovor o izmirivanju zaostalih obaveza na rate, ali tranša „nije legla” na račun „Elektrodistribucije” 28. maja, kako je bilo precizirano.

Vođa četvoročlane ekipe EDB-a Mladen Marjanović, iskusni monter, koji je u radnu biografiju nedavno ubeležio da je bio u ekipi koja je na Voždovcu mlaćena letvama pri pokušaju isključenja, oprezno je pozvonio na interfon i predstavio se vlasniku štamparije.

Umesto odgovora, iz dvorišta se začulo režanje i lavež psa čuvara. Malo zatim, na terasi se pojavila žena i upitala Marjanovića šta tu radi. Taman je zaustio da odgovori, kada se začulo kako neko s druge strane visoke kapije otključava bravu. Vlasnik je ljubazno pozvao radnike EDB-a da uđu. Lepi maniri su, međutim, izostali kada je „škljocnuo” aparat našeg fotoreportera.

– Neću novinare i ovako imam dosta problema. Nisam ja dužnik, zakažite intervju pa da vam ispričam kako oni meni duguju tri miliona. Prestanite! Ma nema direktora u „Elektrodistribuciji” koji može da vas ovlasti da mi uđete u kuću – povisio je ton gazda, koga je u stopu pratio verni pas.

Kada smo se predstavili, objasnili mu da nismo ušli na njegovo imanje i da se nalazimo na ulici zalupio nam je vrata ispred nosa i odbrusio: „I ostanite na ulici, tu vam je mesto, a vi iz EDB-a priđite strujomeru”.

Marjanović je sa kolegom Tomislavom Jelenićem ušao, ali su se ubrzo vratili neobavljenog posla. Vlasniku su, ne prvi put, dali još malo „fore”, jer je tvrdio da je novac uplatio 30. maja, ali da je zastoj u banci i da će doneti potvrdu u EDB u toku dana.

Sledeća stanica – Ulica Slavka Ćuruvije. Nalog za isključenje zbog duga od 343.000 dinara glasio je na firmu koja je tu zgradila petnaest luksuznih vila. Oko doma dužnika nema ograde, ulazi se pravo s ulice.

Monter Tomislav podigao je kažiprst ka zvonu. Do tog trenutka naizgled nezainteresovani pripadnik firme za fizičko obezbeđenje, uz čiju butinu je bio utegnut pištolj, dreknuo je kao da mu je radnik EDB-a nanišanio u oko.

– Kud si bre krenuo, ne pipaj to! Udalji se.

– Ali ja sam na javnoj površini. Samo sam hteo da pozvonim. Imamo nalog iz EDB-a da vam isključimo struju.

– Ne diraj vrata ni slučajno, za to sam ja tu.

– Hoćete li onda biti ljubazni da pozvonite.

– U čemu je problem? Gazda nije tu. Možete ići – stvorio se niotkuda i drugi čuvar.

Obojica „bezbednjaka” istovremeno su počela da telefoniraju.

– Došli su da isključe struju, gde je. Aha, otišao u Humsku, dobro. (prekida vezu). Pa ljudi kažem vam gazda nije tu, ne možete ući. Do viđenja i prijatno – ljubazno nas je, neobavljenog posla,ispratio radnik obezbeđenja.

Na trećoj adresi, radnicima EDB-a konačno se posrećilo da isključe neplatišu koji duguje 743.000 dinara. Stigli su pred velelepnu vilu, adaptiranu u kliniku za estetsku hirurgiju u Tolstojevoj ulici. Iako je na ulazu pisalo da ovih dana ne rade, kapiju je otvorila predusretljiva radnica, sve nas pozvala da uđemo i bez problema monterima predala ključeve od strujomera, koji je za tili čas iskopčan sa mreže i plombiran.

----------------------------------------------

S merdevina su nas otresali, kamion je druga priča

„Praznih ruku” ostao je juče monter Dejan Stojanović, vozač kamiona sa platformom, pomoću koje se doseže do vrha bandera s kojih se s mreže „seku” dužnici. „Visinski radovi” su izostali, jer na dedinjskoj lokaciji nije bilo moguće upotrebiti „makaze”, a da pri tom bez struje ne ostave i uredne platiše.

– Kada se pojavimo s ovim kamionom, delujemo nekako ozbiljnije, kao da nam na čelu piše da s nama nema šale. Dok se nismo modernizovali i u akcije išli noseći samo merdevine, bila je druga priča. Taman stignemo na vrh stuba i „zaoštrimo” makaze, iznervirani dužnik zgrabi merdevine i počne da ih cima. Tada nam nema druge nego da odustanemo od seče, jer ipak nam je život malo draži od firme – objašnjava četvrti monter Goran Šipetić.