Некад је политика јача од правде

Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине Србије тврди да није учињена никаква грешка хапшењем петорице Албанаца осумњичених за ратне злочине на југу Србије, за које се касније испоставило да су пре десет година амнестирани. У интервјуу за „Политику” Вукчевић истиче да су МУП и Тужилаштво за ратне злочине радили по закону, али да је правно проблематична одлука о амнестији коју је потписао тадашњи председник СРЈ Војислав Коштуница.

„Чврсто стојим иза свега што је у овом случају урађено. Исто бих поступио да се поново деси нешто овако. Проблем је у амнестији која је очигледно представљала политичку потребу да се угаси пожар на југу Србије, а да нико није улазио у могуће правне последице свега тога. Током 2000. и 2001. године државни органи Републике Србије МУП, тужилаштво и судови третирали су ослободилачку војску Прешево, Бујановац и Медвеђа (ОВПБМ) као терористичку организацију, а последице произашле из тих инцидената које су проузроковали припадници ОВПБМ као тероризам, удруживање ради непријатељске делатности, односно као најтеже облике тероризма. Уколико је у питању терористичка група, онда ни нема оружаних сукоба већ само терористичких аката. Уколико постоје оружани сукоби, онда су кривична дела која су том приликом учињена ратни злочини, а не ерористички акти.”

Јавност спекулише да је то хапшење било у функцији предизборне кампање и да нема говора о лошој координацији државних органа.

Када нам је поднета пријава уз доказе да је ОВПБМ оружана сила која је учествовала у сукобима са полицијским и војним снагама СРЈ и Републике Србије током 2000. и 2001. године, предузели смо прву доказну радњу саслушањем једног сведока. Он је врло уверљиво посведочио да су припадници ОВПБМ противзаконито затварали цивиле у импровизованом затвору у Брезници и тамо их свакодневно малтретирали, тукли и прикључивали на струју у периоду од чак 40 дана. Закључили смо да постоји сумња да су они припадници ОВПБМ које је сведок препознао, починили ратни злочин против цивилног становништва и морали смо одмах да реагујемо покретањем поступка. Нисмо били обавештени и нисмо могли да знамо да је у време тих догађаја држава из неких својих разлога, правно гледано, погрешно третирала ОВПБМ као терористичку организацију, а оружане сукобе са том формацијом као терористичке нападе. Држава је затим на основу Закона о амнестији у више одвојених поступака против припадника ОВПБМ донела решење да се они амнестирају формално због кривичних дела удруживања ради непријатељске делатности и тероризма, а фактички због ратних злочина. Ово смо сазнали када је један од осумњичених изјавио да су му у суду у Врању, где је саслушаван, казали да је ослобођен. Тада смо прегледали списе суда и тужилаштва у Врању и утврдили те чињенице, али и то да ни за једног од осумњичених против којих смо покренули истрагу, није био раније покренут поступак нити је донето решење о амнестији. Не разумем намеру да презентирате овај случај као да је неко учинио грешку. И МУП и тужилаштво су радили у складу са законом. На пример, један од осумњичених који је у бекству убио је два дечака, а један од ухапшених пуштао је струју кроз тела српским заробљеницима. Некада је политичка одлука јача од правде, то се догодило у овом случају.

Које су најновије информације у случају трговине људским органима на Косову?

Истрага се води у неколико земаља, и у сарадњи са њиховим тужилаштвима, постигли смо важан напредак, дошли до нових информација и ускоро очекујемо расплет. Ми смо се усредсредили на разрешење судбине несталих и отетих Срба и других неалбанаца, као и нелојалних Албанаца на КиМ за које сумњамо да су страдали на овако монструозан начин. Руски тужиоци су у складу са споразумом који је потписала републички тужилац Загорка Доловац тражили да присуствују процесним радњама и нашег тужилаштва и Тужилаштва за организовани криминал, који преузима рад у делу који се односи на случај „Медикус”. Од почетка сам заговарао заједнички рад на овом предмету, чији се краци протежу не само до Албаније и Турске, већ и много шире. Поред Русије, истрага се одвија и у тужилаштвима Израела и Украјине. Два тима раде на КиМ – специјални истражни тим Џона Клинта Вилијамсона који истражује наводе из извештаја Дика Мартија и тим канадског тужиоца Џонатана Ратела који ради на случају „Медикус”. Ми располажемо информацијама да су предмети „Медикус” и вађење органа за време оружаних сукоба на КиМ веома повезани. Реч је о државном задатку, то је посао не само за оба наша специјализована тужилаштва већ и за све друге државне органе који могу да помогну да се одмота клупко овог злочина. Три заменика тужиоца су у тиму за овај предмет, што је показатељ колико је он нама важан. Спроводили смо истражне радње у шест земаља, разговарали са породицама жртава, ушли у траг Радету Драговићу који је отет у папучама, и без обзира на покушаје релативизације, могу да најавим да су наши резултати веома извесни. Доживећу то као испуњење обавезе према жртвама.

Хашки тужилац Серж Брамерц и даље не одустаје од захтева да наша земља процесуира јатаке Ратка Младића и других хашких оптуженика. Докле се стигло у тим истрагама?

У току су поступци реконструкције кретања и скривања хашких оптуженика и сви за које се утврди да су на било који начин помагали биће процесуирани. Више особа већ је оптужено, у шест случајева су људи признали кривицу па су и осуђени, а дошли смо до квалитетних података и информација. О томе смо обавестили и Брамерца, а планирамо да ускоро овај предмет приведемо крају.