Nekad je politika jača od pravde

Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine Srbije tvrdi da nije učinjena nikakva greška hapšenjem petorice Albanaca osumnjičenih za ratne zločine na jugu Srbije, za koje se kasnije ispostavilo da su pre deset godina amnestirani. U intervjuu za „Politiku” Vukčević ističe da su MUP i Tužilaštvo za ratne zločine radili po zakonu, ali da je pravno problematična odluka o amnestiji koju je potpisao tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica.

„Čvrsto stojim iza svega što je u ovom slučaju urađeno. Isto bih postupio da se ponovo desi nešto ovako. Problem je u amnestiji koja je očigledno predstavljala političku potrebu da se ugasi požar na jugu Srbije, a da niko nije ulazio u moguće pravne posledice svega toga. Tokom 2000. i 2001. godine državni organi Republike Srbije MUP, tužilaštvo i sudovi tretirali su oslobodilačku vojsku Preševo, Bujanovac i Medveđa (OVPBM) kao terorističku organizaciju, a posledice proizašle iz tih incidenata koje su prouzrokovali pripadnici OVPBM kao terorizam, udruživanje radi neprijateljske delatnosti, odnosno kao najteže oblike terorizma. Ukoliko je u pitanju teroristička grupa, onda ni nema oružanih sukoba već samo terorističkih akata. Ukoliko postoje oružani sukobi, onda su krivična dela koja su tom prilikom učinjena ratni zločini, a ne eroristički akti.”

Javnost spekuliše da je to hapšenje bilo u funkciji predizborne kampanje i da nema govora o lošoj koordinaciji državnih organa.

Kada nam je podneta prijava uz dokaze da je OVPBM oružana sila koja je učestvovala u sukobima sa policijskim i vojnim snagama SRJ i Republike Srbije tokom 2000. i 2001. godine, preduzeli smo prvu dokaznu radnju saslušanjem jednog svedoka. On je vrlo uverljivo posvedočio da su pripadnici OVPBM protivzakonito zatvarali civile u improvizovanom zatvoru u Breznici i tamo ih svakodnevno maltretirali, tukli i priključivali na struju u periodu od čak 40 dana. Zaključili smo da postoji sumnja da su oni pripadnici OVPBM koje je svedok prepoznao, počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva i morali smo odmah da reagujemo pokretanjem postupka. Nismo bili obavešteni i nismo mogli da znamo da je u vreme tih događaja država iz nekih svojih razloga, pravno gledano, pogrešno tretirala OVPBM kao terorističku organizaciju, a oružane sukobe sa tom formacijom kao terorističke napade. Država je zatim na osnovu Zakona o amnestiji u više odvojenih postupaka protiv pripadnika OVPBM donela rešenje da se oni amnestiraju formalno zbog krivičnih dela udruživanja radi neprijateljske delatnosti i terorizma, a faktički zbog ratnih zločina. Ovo smo saznali kada je jedan od osumnjičenih izjavio da su mu u sudu u Vranju, gde je saslušavan, kazali da je oslobođen. Tada smo pregledali spise suda i tužilaštva u Vranju i utvrdili te činjenice, ali i to da ni za jednog od osumnjičenih protiv kojih smo pokrenuli istragu, nije bio ranije pokrenut postupak niti je doneto rešenje o amnestiji. Ne razumem nameru da prezentirate ovaj slučaj kao da je neko učinio grešku. I MUP i tužilaštvo su radili u skladu sa zakonom. Na primer, jedan od osumnjičenih koji je u bekstvu ubio je dva dečaka, a jedan od uhapšenih puštao je struju kroz tela srpskim zarobljenicima. Nekada je politička odluka jača od pravde, to se dogodilo u ovom slučaju.

Koje su najnovije informacije u slučaju trgovine ljudskim organima na Kosovu?

Istraga se vodi u nekoliko zemalja, i u saradnji sa njihovim tužilaštvima, postigli smo važan napredak, došli do novih informacija i uskoro očekujemo rasplet. Mi smo se usredsredili na razrešenje sudbine nestalih i otetih Srba i drugih nealbanaca, kao i nelojalnih Albanaca na KiM za koje sumnjamo da su stradali na ovako monstruozan način. Ruski tužioci su u skladu sa sporazumom koji je potpisala republički tužilac Zagorka Dolovac tražili da prisustvuju procesnim radnjama i našeg tužilaštva i Tužilaštva za organizovani kriminal, koji preuzima rad u delu koji se odnosi na slučaj „Medikus”. Od početka sam zagovarao zajednički rad na ovom predmetu, čiji se kraci protežu ne samo do Albanije i Turske, već i mnogo šire. Pored Rusije, istraga se odvija i u tužilaštvima Izraela i Ukrajine. Dva tima rade na KiM – specijalni istražni tim Džona Klinta Vilijamsona koji istražuje navode iz izveštaja Dika Martija i tim kanadskog tužioca Džonatana Ratela koji radi na slučaju „Medikus”. Mi raspolažemo informacijama da su predmeti „Medikus” i vađenje organa za vreme oružanih sukoba na KiM veoma povezani. Reč je o državnom zadatku, to je posao ne samo za oba naša specijalizovana tužilaštva već i za sve druge državne organe koji mogu da pomognu da se odmota klupko ovog zločina. Tri zamenika tužioca su u timu za ovaj predmet, što je pokazatelj koliko je on nama važan. Sprovodili smo istražne radnje u šest zemalja, razgovarali sa porodicama žrtava, ušli u trag Radetu Dragoviću koji je otet u papučama, i bez obzira na pokušaje relativizacije, mogu da najavim da su naši rezultati veoma izvesni. Doživeću to kao ispunjenje obaveze prema žrtvama.

Haški tužilac Serž Bramerc i dalje ne odustaje od zahteva da naša zemlja procesuira jatake Ratka Mladića i drugih haških optuženika. Dokle se stiglo u tim istragama?

U toku su postupci rekonstrukcije kretanja i skrivanja haških optuženika i svi za koje se utvrdi da su na bilo koji način pomagali biće procesuirani. Više osoba već je optuženo, u šest slučajeva su ljudi priznali krivicu pa su i osuđeni, a došli smo do kvalitetnih podataka i informacija. O tome smo obavestili i Bramerca, a planiramo da uskoro ovaj predmet privedemo kraju.