Прети ли несташица лекова

После најава да нам прети несташица лекова, јер њихова цена већ годину дана није мењана, а курс динара према евру се у међувремену драстично променио, јуче је у Министарству здравља одржан састанак са представницима министарства трговине, али шта су се договорили и да ли ће лекови поскупети сазнаћемо тек наредних дана. У Министарству здравља за „Политику” је речено да ће бити одржане додатне консултације у вези са превазилажењем овог проблема и да ће након тога јавност бити о свему обавештена.

Највеће иностране фармацеутске компаније пред надлежне органе и министарства не излазе ни са каквим уценама типа „или несташица или веће цене”, уверава нас Бојан Тркуља, директор Удружења „Иновија”, које окупља 16 највећих фармацеутских иностраних компанија које послују у Србији и баве се производњом иновативних лекова.

– Што се нас тиче нема никаквог обустављања испоруке лекова упркос целој ситуацији. Држава има дуг од 30 милијарди динара за испоручене лекове, што је више него што је укупни буџет Републичког фонда здравственог осигурања за целу годину за лекове, а он износи 24 милијарди динара. Због тог дуга, рокови плаћања су дужи од 250 дана уместо 100. Очекујемо да ће чекање на наплату бити дуже од годину дана – наводи за „Политику” Тркуља.

Он објашњава да се никада раније није десило да годину дана не буде корекције цена лекова према курсу евра. Последња уредба о ценама лекова је била 10. јуна прошле године, по курсу од 99,20 динара за евро и од тада ништа није промењено.

Тркуља истиче да стране компаније нашој влади никада нису постављали никакве ултиматуме. Компаније које послују у Србији већ су биле у ситуацији да смањују број запослених и обим инвестиција, а тржиште је у драматичном паду.

– Једини разлог зашто смо се сада обратили јавности је тај што на наша четири претходна писма нико није одговорио. Наш основни захтев не тиче се примарног повећање цена него да се унесе предвидљивост у начин пословања. Сада влада нема никакву обавезу да коригује курс евра према динару, па зато предлажемо да се уведе неки временски рок, на пример, једном месечно, када ће се кориговати курс динара према евру. Или, предложили смо да се корекција врши сваки пут када разлика између курса из уредбе о цени лекова и средњег курса Народне банке премаши три одсто. Онда када би курс падао за три одсто и цене лекова би биле мање за тај проценат, каже наш саговорник.

Он додаје да је оптимиста, да верује да ће влада Србије урадити све да ове неправилности у пословању исправи и да се онда наредних недеља и месеци неће ништа драматично на тржишту лекова неће догађати.

Несташице лекова, бар оних већих, за сада још нема: рафови апотека су и даље колико-толико пуни. Извештаји из државних апотека и оних у рукама приватних власника су слични: углавном лекова има, али увек понеки недостаје.

– И у овом часу имамо несташицу појединих лекова, али нажалост то је наша свакидашњица. Само је питање који лек недостаје и да ли се може заменити паралелним медикаментом или је јединствен, па су пацијенти у великом проблему, као што је тренутно случај са „мадопаром” за Паркинсонову болест – каже за „Политику” начелница Центра за лекове у Апотекарској установи „Београд”, Милана Дучић.

У приватну апотеку „Камилица”, смештену у срцу Клиничког центра Србије, по речима власника Драгутина Рајевца, који је и на челу Удружења приватних апотека, све чешће долази родбина пацијената који се лече у КЦС, а који траже неки лек, које клинике немају.

----------------------------------------------

РФЗО: дугујемо 13,2 милијарди апотекама

– Није тачно да РФЗО дугује фармацеутским компанијама 30 милијарди динара. Када је професор др Александар Вуксановић, 2010. године преузео функцију директора РФЗО у децембру, пренете обавезе из претходних година износиле су 15 милијарди динара. И поред економске кризе, ми смо успели да смањимо дуг и да уведемо готово 400 нових, најсавременијих лекова на листу. Наша једина пренета обавеза у овом часу за лекове на рецепт износи 13,2 милијарди динара и то дугујемо апотекарским установама. За лекове који се користе у здравственим установама у јуну смо исплатили обавезе из маја, дакле плаћамо „месец за месецом” – казала је за „Политику” пи-ар РФЗО Сања Миросављевић.

----------------------------------------------

Како се одређује цена лека

– Цена лекова се формира прерачунавањем цене лекова у референтним земљама (Италија, Словенија и Хрватска), које се коригују у односу на курс из уредбе и тек се онда утврђује максимална цена лекова по којој се лек може појавити и која је у Србији нижа него цена истог лека у референтним земљама – објаснио је Тркуља.