Жене слабије плаћене од мушкараца

Иако су жене у Србији готово исто образоване као и мушкарци, оне су чешће незапослене и мање су плаћене – о томе сведоче статистика зарада из септембра 2010. године, која говори да је плата жена запослених у здравственој и социјалној заштити износила 48.437 динара, а плата мушкарца 59.415 динара. Зарада жена у државној управи износи 57.783 динара, а мушкарац на истом радном месту добија 60.148 динара. Осим што су мање плаћене на истом радном месту, жене проводе чак два сата дневно више на неплаћеним пословима у домаћинству, а подаци говоре да више од 60 одсто припадница лепшег пола у нашој земљи, осим у сопственој породици, ради и у другом домаћинству – најчешће помаже својим старим и болесним родитељима у кућним пословима.

Језик бројки и слова такође говори да седам одсто жена у Србији спада у категорију самохраних родитеља и саме носе терет подизања детета. Иако подаци говоре да четири петине жена и мушкараца у Србији живи у браку, статистичари бележе константан пад броја закључених бракова, којих је 2010. године било за око трећину мање него 1980. године.

Ово су само неки од занимљивијих података који се налазе у књизи „Жене и мушкарци у Србији: шта нам говоре бројке”, коју потписује др Марина Благојевић-Хјусон, научна саветница у Институту за криминолошка и социолошка истраживања у Београду. 

Осврћући се на проблем ниског фертилитета у нашој земљи, др Мирјана Бобић, професор социјалне демографије на Филозофском факултету у Београду и рецензент књиге „Жене и мушкарци у Србији: шта нам говоре бројке”, упозорила је да се без озбиљне интервенције државе у правцу подизања квалитета свакодневног живота, наталитетна статистика неће променити.

„Последња генерација жена у нашој земљи која је рађала довољно деце за репродукцију нације рођена је између 1922. и 1926. године. У свим земљама јужне Европе бележи се ниска стопа фертилитета, јер недостају добре популационе политике које омогућавају усклађивање јавне и приватне сфере. Насупрот неким ретроградним тумачењима социолога да жене због свог себичлука и лагодности неће да рађају више деце, сва озбиљна социо-психолошка истраживања говоре да она жена која није задовољна својим партнером, браком и родитељством неће да рађа децу. Формула за бољи фертилитет гласи: партнер плус срећа једнако дете, а не партнер плус дете једнако – срећа”, истакла је др Мирјана Бобић.  

Она је оценила да у нашем друштву постоји велика конфузија вредности – са једне стране се од жене очекује да буде запослена, али се истовремено сматра да дете запослене мајке пати, јер остаје само код куће, односно у обданишту.