Публикације, разгледнице и магнети – најчешће успомене из Београда

Избор сувенира у престоници није лош, али – увек може боље. Зато је, с намером да се обогати овај сегмент туристичке понуде, и ове године расписан јавни позив за одабир нових производа који ће понети назив званичних „Београдских сувенира”.

Победници конкурса, који ће бити познати до 6. јула, стећи ће право да своје рукотворине – које би, по правилима игре, требало да садрже мотиве главног града – продају у склопу продајне мреже ТОБ-а. То се превасходно односи на Туристичко-информативни центар на Тргу Републике и интернет продају на сајту www.travel-belgrade.com. Тако ће лауреати, сматра Дејан Веселинов, директор ТОБ-а, који је и организатор конкурса, стећи добру стартну позицију за даљи пробој на тржишту.

– На основу искустава ценимо да ћемо се одлучити за пет или шест предмета. Најчешћи досадашњи мотиви „Београдских сувенира” били су Београдски победник, Храм Светог Саве, Београдска тврђава, Авалски торањ, кула Гардош и Саборна црква, а било је и обележја из унутрашњости Србије попут опанака, чутурица, застава и других. Ове године очекујемо и предмете инспирисане Мостом на Ади који постаје нови симбол нашег града. Дизајнерима су, осим познатих грађевина, досад били интересантни и други градски детаљи попут старог поштанског сандучета постављеног на више локација у Београду, као и канделабра из Скадарске улице – истиче Веселинов.

Међу сувенирима одабраним 2011. нашле су се и ешарпе са осликаним Храмом Светог Саве – дело тридесетпетогодишње уметнице Оливере Милуновић. За Храм се определила јер се ова знаменитост види са свих београдских мостова, али и зато што је реч о монументалној грађевини коју би вероватно свако волео да обиђе. Надахнуће је делимично нашла и у сопственом минулом раду, када су предмет њеног уметничког интересовања били манастири са Космета и из Рашке.

Задовољна је због тога што јој се пружила прилика да се њен рад види, а бизнис је проширила и на мотив „Победника”. И данас сарађује са продајним местима на која се пробила на конкурсу „Београдски сувенир”, али сматра да ова делатност генерално није довољно рекламирана у медијима, као и да се не представља адекватно на сајмовима туризма попут београдског.

– Додатни проблем је што мало мојих колега учествује на конкурсима за сувенире, иако може да се заради пристојан хонорар – сматра Милуновићева.

Посебно је тешко, додаје, „опарити” се од сувенира који се, попут њених, праве ручно и представљају уметнички рад, а не индустријски умножен производ.

– Израда таквих предмета захтева време. Зато то не може да буде тржишна прича. Мора да постоји помоћ „одозго” – поручује Милуновићева.

Тим пре што су, према информацијама ТОБ-а, најпродаванији сувенири – масовни производи чија цена не прелази 500 динара.

Д. Буквић

Н. Белић

-----------------------------------------------------------

Опанчићи штанцовани у – Кини

На врху листе су туристички водичи о Београду, објављени у целини за читав град или по издвојеним темама о различитим локалитетима – Калемегдану, Земуну, Авали… Издања су штампана на два или више језика. После водича највеће је интересовање за разгледнице, магнете, привеске, фигуре, мајице, шоље...

Питање је колики приход од продаје ових обележја остваре домаћи произвођачи, које на сву муку угрожава и нелојална конкуренција из иностранства. Оливера Милуновић наводи пример са београдског Сајма туризма, на којем су продавани сувенири масовно „иштанцовани” у Кини. На тај начин, српски опанци и магнети са туристичким атракцијама превале хиљаде километара док не дођу у земљу коју афирмишу.

-----------------------------------------------------------

Нови дућани ничу у центру

Уколико се настави „офанзива” отварања нових сувенирница, која је управо на делу, Београд се свакако неће обрукати пред страним купцима.

– Број продавница нарочито је увећан у центру, од Славије до Београдске тврђаве. У Кнез Михаиловој су сувенирнице од којих је најопремљенија „Беоизлог”, бројни мобилни пунктови, као и књижаре које нуде монографије Београда и друге публикације. Корист од ове делатности је, осим шансе за смањење незапослености, и могућност да се промовишу креативни аутори – закључује Дејан Веселинов.
 

-----------------------------------------------------------
 

Ајфелова кула и амстердамске кломпе

Као ни у Београду, ни у престоницама у окружењу још не постоје официјелни сувенири, али сваки град има специфичан начин избора симбола.

– Загреб карактерише добра понуда и велики број сувенирница у центру, нарочито у пешачкој зони. Велики број сувенира је религиозног карактера попут макета катедрале Каптол, распећа Христа, али и лицидерског срца. У Скопљу су предмети који оличавају град више окренути народној радиности тог поднебља. Тамошња обележја израђена су од природних материјала и аутентична су – истиче Дејан Веселинов.
Мало је градова у Европи, додаје он, са јединственим званичним сувениром, иако је реч о местима која су одавно подебљана на мапи „сити брејк” туризма. Изузеци су Париз – Ајфелова кула, и Амстердам – пар кломпи.

-----------------------------------------------------------

Сувенири и ауторска права

У Заводу за интелектуалну својину Републике Србије „Политици” је речено да било ко може да направи и умножи умањену тродимензионалну верзију – макету, привезак и слично – архитектонских или споменичких дела, али не може да је продаје без плаћања накнаде аутору оригинала. Изузетак су грађевине и обележја код којих је прошло најмање 70 година од смрти аутора. У том случају, дела постају јавни домен и на њих се не плаћају ауторска права.

То у поједностављеној теорији значи да је, на пример, макету Београдске тврђаве дозвољено умножавати и продавати до миле воље без било чијег одобрења, али ако је реч о делу чији је творац жив или је преминуо пре мање од седам деценија, потребно је пронаћи њега или наследнике ауторских права и договорити се са њима о накнади за продају.

У пракси, како додају у истој институцији, то уме да буде тежак подухват док се не размрси клупко ко има тапију на ауторство над одређеним делом. Дешава се и да аутори траже симболичну накнаду или је уопште не затраже.

-----------------------------------------------------------

Јосип Броз, модеран скроз

Сувенирницу при Кући цвећа отворену у јуну 2009. посећују „ходочасници” из читавог света

Међу најупечатљивијим примерима како историјска личност може да инспирише стварање сувенира јесте и продавница предмета са ликом Јосипа Броза Тита у склопу Куће цвећа. Ову радњу посећују „ходочасници” из читаве бивше Југославије и остатка света.

– Предњаче Словенци који чине готово трећину туриста из некадашње заједничке државе. Следе гости из САД, Кореје, Јапана, Кине, Италије, Француске, Шпаније... – истиче Мирјана Славковић, портпаролка Музеја историје Југославије.

Сувенирница је прво на шта посетиоци овде наиђу јер се налази на капији 25, на путу ка Кући цвећа.

– Простор смо реновирали с намером да у њему продајемо артикле савременог дизајна са мотивима из колекције музеја и сећања на период социјализма – објашњава портпаролка МИЈ-а.

Гости могу да бирају између торби, мајица, оловака, магнета, подметача за чаше, подлога за компјутерског миша, привезака, шоља, разгледница, кутијица за визиткарте, кишобрана...

– Хит су реплике пионирске капе и мараме. Овде су доступни и каталози изложби МИЈ-а, избор документарних и играних филмова, као и савремена литература која се бави музиком, филмом, културом и историјом са простора СФРЈ. Поигравајући се ретро дизајном и „носталгијом”, млади аутори „Браћа буразери” и Ђорђе Марковић доследно су померили стандард израде музејских сувенира код нас – наводи Мирјана Славковић.

Пажњу посетилаца привлачи и роковник „Тито и познати” у којем су фотографијама дочарани неформалнији тренуци Брозових сусрета са најутицајнијим политичарима и најпознатијим јавним личностима 20. века – Елизабет Тејлор, Ричардом Бартоном, Кирком Дагласом, посадом „Апола 11”, Валентином Терјешковом (првом женом која је летела у свемир), Жан-Полом Сартром, Жозефином Бекер, Хајлем Селасијем, Никитом Хрушчовом, Џоном Кенедијем, Насером, Нехруом, Индиром Ганди, Хуа Куо Фенгом и другима...

– Најновији сувенири „прате” изложбу „Техника народу”. Реч је торбама и оловкама са цитатима из „Техничких новина”, као и изјавама Тита о техничким достигнућима, али и играчкама, репликама култног „фијата 750” – каже Мирјана Славковић.

Н. Б.