Publikacije, razglednice i magneti – najčešće uspomene iz Beograda

Izbor suvenira u prestonici nije loš, ali – uvek može bolje. Zato je, s namerom da se obogati ovaj segment turističke ponude, i ove godine raspisan javni poziv za odabir novih proizvoda koji će poneti naziv zvaničnih „Beogradskih suvenira”.

Pobednici konkursa, koji će biti poznati do 6. jula, steći će pravo da svoje rukotvorine – koje bi, po pravilima igre, trebalo da sadrže motive glavnog grada – prodaju u sklopu prodajne mreže TOB-a. To se prevashodno odnosi na Turističko-informativni centar na Trgu Republike i internet prodaju na sajtu www.travel-belgrade.com. Tako će laureati, smatra Dejan Veselinov, direktor TOB-a, koji je i organizator konkursa, steći dobru startnu poziciju za dalji proboj na tržištu.

– Na osnovu iskustava cenimo da ćemo se odlučiti za pet ili šest predmeta. Najčešći dosadašnji motivi „Beogradskih suvenira” bili su Beogradski pobednik, Hram Svetog Save, Beogradska tvrđava, Avalski toranj, kula Gardoš i Saborna crkva, a bilo je i obeležja iz unutrašnjosti Srbije poput opanaka, čuturica, zastava i drugih. Ove godine očekujemo i predmete inspirisane Mostom na Adi koji postaje novi simbol našeg grada. Dizajnerima su, osim poznatih građevina, dosad bili interesantni i drugi gradski detalji poput starog poštanskog sandučeta postavljenog na više lokacija u Beogradu, kao i kandelabra iz Skadarske ulice – ističe Veselinov.

Među suvenirima odabranim 2011. našle su se i ešarpe sa oslikanim Hramom Svetog Save – delo tridesetpetogodišnje umetnice Olivere Milunović. Za Hram se opredelila jer se ova znamenitost vidi sa svih beogradskih mostova, ali i zato što je reč o monumentalnoj građevini koju bi verovatno svako voleo da obiđe. Nadahnuće je delimično našla i u sopstvenom minulom radu, kada su predmet njenog umetničkog interesovanja bili manastiri sa Kosmeta i iz Raške.

Zadovoljna je zbog toga što joj se pružila prilika da se njen rad vidi, a biznis je proširila i na motiv „Pobednika”. I danas sarađuje sa prodajnim mestima na koja se probila na konkursu „Beogradski suvenir”, ali smatra da ova delatnost generalno nije dovoljno reklamirana u medijima, kao i da se ne predstavlja adekvatno na sajmovima turizma poput beogradskog.

– Dodatni problem je što malo mojih kolega učestvuje na konkursima za suvenire, iako može da se zaradi pristojan honorar – smatra Milunovićeva.

Posebno je teško, dodaje, „opariti” se od suvenira koji se, poput njenih, prave ručno i predstavljaju umetnički rad, a ne industrijski umnožen proizvod.

– Izrada takvih predmeta zahteva vreme. Zato to ne može da bude tržišna priča. Mora da postoji pomoć „odozgo” – poručuje Milunovićeva.

Tim pre što su, prema informacijama TOB-a, najprodavaniji suveniri – masovni proizvodi čija cena ne prelazi 500 dinara.

D. Bukvić

N. Belić

-----------------------------------------------------------

Opančići štancovani u – Kini

Na vrhu liste su turistički vodiči o Beogradu, objavljeni u celini za čitav grad ili po izdvojenim temama o različitim lokalitetima – Kalemegdanu, Zemunu, Avali… Izdanja su štampana na dva ili više jezika. Posle vodiča najveće je interesovanje za razglednice, magnete, priveske, figure, majice, šolje...

Pitanje je koliki prihod od prodaje ovih obeležja ostvare domaći proizvođači, koje na svu muku ugrožava i nelojalna konkurencija iz inostranstva. Olivera Milunović navodi primer sa beogradskog Sajma turizma, na kojem su prodavani suveniri masovno „ištancovani” u Kini. Na taj način, srpski opanci i magneti sa turističkim atrakcijama prevale hiljade kilometara dok ne dođu u zemlju koju afirmišu.

-----------------------------------------------------------

Novi dućani niču u centru

Ukoliko se nastavi „ofanziva” otvaranja novih suvenirnica, koja je upravo na delu, Beograd se svakako neće obrukati pred stranim kupcima.

– Broj prodavnica naročito je uvećan u centru, od Slavije do Beogradske tvrđave. U Knez Mihailovoj su suvenirnice od kojih je najopremljenija „Beoizlog”, brojni mobilni punktovi, kao i knjižare koje nude monografije Beograda i druge publikacije. Korist od ove delatnosti je, osim šanse za smanjenje nezaposlenosti, i mogućnost da se promovišu kreativni autori – zaključuje Dejan Veselinov.
 

-----------------------------------------------------------
 

Ajfelova kula i amsterdamske klompe

Kao ni u Beogradu, ni u prestonicama u okruženju još ne postoje oficijelni suveniri, ali svaki grad ima specifičan način izbora simbola.

– Zagreb karakteriše dobra ponuda i veliki broj suvenirnica u centru, naročito u pešačkoj zoni. Veliki broj suvenira je religioznog karaktera poput maketa katedrale Kaptol, raspeća Hrista, ali i liciderskog srca. U Skoplju su predmeti koji oličavaju grad više okrenuti narodnoj radinosti tog podneblja. Tamošnja obeležja izrađena su od prirodnih materijala i autentična su – ističe Dejan Veselinov.
Malo je gradova u Evropi, dodaje on, sa jedinstvenim zvaničnim suvenirom, iako je reč o mestima koja su odavno podebljana na mapi „siti brejk” turizma. Izuzeci su Pariz – Ajfelova kula, i Amsterdam – par klompi.

-----------------------------------------------------------

Suveniri i autorska prava

U Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije „Politici” je rečeno da bilo ko može da napravi i umnoži umanjenu trodimenzionalnu verziju – maketu, privezak i slično – arhitektonskih ili spomeničkih dela, ali ne može da je prodaje bez plaćanja naknade autoru originala. Izuzetak su građevine i obeležja kod kojih je prošlo najmanje 70 godina od smrti autora. U tom slučaju, dela postaju javni domen i na njih se ne plaćaju autorska prava.

To u pojednostavljenoj teoriji znači da je, na primer, maketu Beogradske tvrđave dozvoljeno umnožavati i prodavati do mile volje bez bilo čijeg odobrenja, ali ako je reč o delu čiji je tvorac živ ili je preminuo pre manje od sedam decenija, potrebno je pronaći njega ili naslednike autorskih prava i dogovoriti se sa njima o naknadi za prodaju.

U praksi, kako dodaju u istoj instituciji, to ume da bude težak poduhvat dok se ne razmrsi klupko ko ima tapiju na autorstvo nad određenim delom. Dešava se i da autori traže simboličnu naknadu ili je uopšte ne zatraže.

-----------------------------------------------------------

Josip Broz, moderan skroz

Suvenirnicu pri Kući cveća otvorenu u junu 2009. posećuju „hodočasnici” iz čitavog sveta

Među najupečatljivijim primerima kako istorijska ličnost može da inspiriše stvaranje suvenira jeste i prodavnica predmeta sa likom Josipa Broza Tita u sklopu Kuće cveća. Ovu radnju posećuju „hodočasnici” iz čitave bivše Jugoslavije i ostatka sveta.

– Prednjače Slovenci koji čine gotovo trećinu turista iz nekadašnje zajedničke države. Slede gosti iz SAD, Koreje, Japana, Kine, Italije, Francuske, Španije... – ističe Mirjana Slavković, portparolka Muzeja istorije Jugoslavije.

Suvenirnica je prvo na šta posetioci ovde naiđu jer se nalazi na kapiji 25, na putu ka Kući cveća.

– Prostor smo renovirali s namerom da u njemu prodajemo artikle savremenog dizajna sa motivima iz kolekcije muzeja i sećanja na period socijalizma – objašnjava portparolka MIJ-a.

Gosti mogu da biraju između torbi, majica, olovaka, magneta, podmetača za čaše, podloga za kompjuterskog miša, privezaka, šolja, razglednica, kutijica za vizitkarte, kišobrana...

– Hit su replike pionirske kape i marame. Ovde su dostupni i katalozi izložbi MIJ-a, izbor dokumentarnih i igranih filmova, kao i savremena literatura koja se bavi muzikom, filmom, kulturom i istorijom sa prostora SFRJ. Poigravajući se retro dizajnom i „nostalgijom”, mladi autori „Braća burazeri” i Đorđe Marković dosledno su pomerili standard izrade muzejskih suvenira kod nas – navodi Mirjana Slavković.

Pažnju posetilaca privlači i rokovnik „Tito i poznati” u kojem su fotografijama dočarani neformalniji trenuci Brozovih susreta sa najuticajnijim političarima i najpoznatijim javnim ličnostima 20. veka – Elizabet Tejlor, Ričardom Bartonom, Kirkom Daglasom, posadom „Apola 11”, Valentinom Terješkovom (prvom ženom koja je letela u svemir), Žan-Polom Sartrom, Žozefinom Beker, Hajlem Selasijem, Nikitom Hruščovom, Džonom Kenedijem, Naserom, Nehruom, Indirom Gandi, Hua Kuo Fengom i drugima...

– Najnoviji suveniri „prate” izložbu „Tehnika narodu”. Reč je torbama i olovkama sa citatima iz „Tehničkih novina”, kao i izjavama Tita o tehničkim dostignućima, ali i igračkama, replikama kultnog „fijata 750” – kaže Mirjana Slavković.

N. B.