Да ли је на реду Велика европска депресија?

БРИСЕЛ/ЛОНДОН/БЕРЛИН – После признање владе Шпаније да ни та земља неће моћи да регулише властиту финансијску кризу без обилне спољне не мали број аналитичара се пита да ли би ускоро могла да наступи Велика европска депресија, са разорним последицама за читаву глобалну економију.

Две утицајне међународне агенције за кредитни рејтинг , Стандард и Пурс и Мудис, већ су најавиле да ће смањити своју оцену привреда Сједињених Америчких Држава И Немачке које многи сматрају „правим локомотивама глобалне економије”.

Агенција Стандард и Пурс је тако саопштила да би дугорочни кредитни рејтинг САД, који је сада на максималном нивоу од три ААА, могао бити снижен у периоду до 2014. године, док експерти Мудиса указују да највиши рејтинг може изгубити и Немачка, у случају да Грчка изађе из еврозоне.

Привреда САД је највећа у свету, а Немачке је четврта.

Према аналитичарима, на које се позива француска новинска агенција АФП, даље заоштравање европске дужничке кризе, због немогућности великих континенталних банака да се изборе са губицима насталим услед невраћених кредита, је „окидач” који би директно и вероватно у релативно кратком временском периоду могао Европу да гурне у тешку привредну кризу.

Основни разлог наглог пораста песимизма, у погледу даљег развоја европске финансијске кризе, лежи у предбанкротном стању не само Грчке већ и Шпаније.

Уколико те две земље прогласе немогућност даље отплате својих дугова тада ће, вероватно, уследити снижење кредитног рејтинга већине других чланица еврозоне и додатно бити погоршана економска клима на целом Старом континенту, истичу експерти у лондонском Ситију, светском финансијском средишту.

Излазак Грчке из еврозоне, што не треба искључити уколико у тој земљи, на поновљеним парламентарним изборима 17. јуна, победе снаге екстремне левице, имао би ефекат „разорне бомбе” за све који су раније уложили своја средства у грчке вредносне хартије, упозоравају аналитичари Мудиса.

Одустајање владе у Атини од даљег чланства у монетарној унији која сада обухвата 17 чланица Европске уније (ЕУ) „угрозио би и даље постојање евра”, а Мудис је већ најавио да ће, без обзира на даље понашање Грчке, преиспитати раније додељени највиши рејтинг који сада има шест чланица еврозоне.

Реч је о Немачкој, Француској, Аустрији, Финској, Холандији и Луксембургу.

Тржиште дугова брзо реагује на промену ситуације, упозоравају европски банкари, уз напомену да је због „случаја Шпаније”, „фактор страха сада знатно увећан”.

Инвеститори истовремено предвиђају да би у случају изласка Грчке из еврозоне то исто могле да ураде још три угрожене чланице „евроленда” - Шпанија, Португалија и Италија, што би на крају резултирало депресијом у целој Европи.

Претећи банкрот Грчке, а сада и Шпаније, „затекао” је ЕУ у веома „незгодном” раздобљу, кажу аналитичари у Франкфурту, седишту Европске централне банке (ЕЦБ).

ЕЦБ, надлежна за реализацију монетарне политике еврозоне, је крајем минуле и почетком ове године већ „улила” у ослабљени систем регионалних банака више од хиљаду милијарди евра.

Европски финансијски стручњаци сматрају да ће се текућа финансијска криза у Европи сада највише испољити у виду „бекства депозита”.

Новац штедиша у грчким банкама је у периоду кризе смањен за трећину, а уколико званична Атина поново уведе драхму уместо евра, губици улагача ће бити велики и неминовни, пре свега због извесне девалвације драхме.

У случају таквог сценарија треба очекивати масовно затварање депозита и крах штедње у Грчкој, а негативне последице ће, свакако, претрпети и друге европске земље и њихове банке.

Предвиђа се да би, између осталог, банке Шпаније и Италије престале да финансирају владине трошкове.

До сада су те банкарске организације већину расположивих средстава употребљавале да купују државне обвезнице, користећи се јефтинијим кредитима добијеним од ЕЦБ.

Уколико, на пример, Грчка, а потом и три поменуте чланице еврозоне изађу из заједничког монетарног блока, „пресушиће” средства за откуп државних хартија од вредности, али ће истовремено доћи у питање и уредно сервисирање приватних кредита, услед опште финансијске кризе и могућег хаоса.

Иако су протеклог и почетком овог месеца највиши европски званичници, укључујући и немачку канцеларку Ангелу Меркел, више пута понављали да излазак Грчке и других угрожених чланица из еврозоне уопште није на дневном реду, треба обратити и пажњу на свежу изјаву шефа Централне банке Ирске Патрика Хонхана.

Хонхан је казао како „излазак Грчке из еврозоне није предвиђен у законодавству и споразумима (ЕУ), али се ствари које нису предвиђене споразумима некада догађају. То ће бити болно, али не и смртоносно за ЕУ”, закључио је ирски централни банкар.

Опрезнији аналитичари подсећају да је цела еврозона ове године суочена са нултим привредним растом и да је у 2013. вероватно очекују додатна искушења која ће прерасти у крајње драматичну кризу уколико се „црни” сценарио о распаду еврозоне оствари.