Бели листићи као политичка партија?

Иако је бели, односно празан гласачки листић, признат само у Кантону Вод у Швајцарској, ускоро би, под притиском економске кризе и незадовољства људи, овај вид изражавања воље бирача, можда могао бити признат и у другим европским земљама и на другим континентима.

У Аустрији је пред председничке изборе 2010. године Народна партија позвала грађане да „користе празне гласове”, како не би био изабран актуелни председник. Неважећих листића је било 7,13 одсто. Исте године у Великој Британији је преко неколико веб-страница позивано на празно гласање, али то није успело јер је било мање од један одсто неважећих листића. У Немачкој је 2004. и 2009. године на локалним и покрајинским изборима било више од пет одсто неважећих листића, што се приписивало празним гласовима. Највише белих листића у Француској било је у другом кругу председничких избора 2002. године када су кандидати били Жак Ширак и Жан-Мари ле Пен – 5,37 одсто. У Шпанији скоро стално има два одсто белих листића.

У неким земљама се оснивају странке под називом „Ништа од понуђеног”. У Србији је таква странка 2008. године регистрована под именом Ниједан од понуђених одговора, да би се појавила на изборима и то као последња на изборној листи, што је могло да збуни неке гласаче да је заокруживање броја испред њеног назива исто што и „бели листић”, односно „празан глас”.

У Србији је у другом кругу гласања за председника републике било 4,47 одсто белих или неважећих листића, дупло више него на претходним изборима. Тумачило се то незадовољством грађана, али и кампањом дела интелектуалаца, којима се није допао понуђен избор кандидата за председника републике.

Ако је за утеху ни Американци нису задовољни председничким кандидатима. Пет месеци пред изборе председник Барак Обама, како се оцењује, води негативну кампању против републиканског кандидата Мита Ромнија. Грађани су незадовољни и тиме што се на сваке четири године нуде само два кандидата – демократски и републикански. Апстиненти замерају да им се избор своди само на мање од два понуђена зла.

Према истраживањима чак 40 одсто Американаца је политички независно, што је највише до сада, док је знатно мање присталица демократске и републиканске странке. Прошле године је групација повезана интернетом „Американци бирају” скупљала потписе за кампању за независне кандидате за председника и потпредседника, али је акција прекинута.

Да ли је у Србији могућа партија белих листића, подстакнута безнађем грађана који не виде излаз из кризе и њиховим уверењем да су сви политичари – исти. Могла би то бити партија потпомогнута невладиним организацијама, организована малим средствима на интернету.

Зоран Лучић, из Цесида, казао је да се у Америци неће догодити промена изборне праксе. „У једнокружном већинском систему, какав имају Американци, побеђује један од два кандидата са највише гласова. За више кандидата је погодан пропорционалан систем. У Америци има много нација па и због тога није могуће правити систем са мноштвом кандидата. САД је паметно прављена земља и њих одржава изборни систем”, додао је он.

О белим листићима код нас Лучић је рекао: „Ти људи као да нису изашли. Њихов утицај је нула. Да је 30 одсто апстинената то би било другачије. Белим листићима се показује политичка ангажованост”. Лучић објашњава да у анкетама многи људи на питање да ли бисте волели да видите нове људе на политичкој сцени, одушевљено одговарају потврдно. „Појавиле су се Двери иначе нових нема. Свет је по природи конзервативан и мисли да је боље да нема промена”, додао је он.

Миљенко Дерета, посланик коалиције Преокрет, рекао је да су велика превирања очигледна и да је демократија у кризи. Он цитира Јиргена Хабермаса који се запитао могу ли се демократија и капитализам помирити. О томе да ли је могуће да група интелектуалаца која је пропагирала беле листиће, или нека друга група, оснује партију или групу за притисак, он је казао да они то јесу помињали уз коментар да постоји озбиљна опструкција оснивања нових партија. „Тачно је да је наш закон строг и да га треба мењати. Али, ако се та група не претвори у покрет онда је то пуцањ у празно. С друге стране створити партију или покрет јако је тешко”, навео је Дерета.