Beli listići kao politička partija?

Iako je beli, odnosno prazan glasački listić, priznat samo u Kantonu Vod u Švajcarskoj, uskoro bi, pod pritiskom ekonomske krize i nezadovoljstva ljudi, ovaj vid izražavanja volje birača, možda mogao biti priznat i u drugim evropskim zemljama i na drugim kontinentima.

U Austriji je pred predsedničke izbore 2010. godine Narodna partija pozvala građane da „koriste prazne glasove”, kako ne bi bio izabran aktuelni predsednik. Nevažećih listića je bilo 7,13 odsto. Iste godine u Velikoj Britaniji je preko nekoliko veb-stranica pozivano na prazno glasanje, ali to nije uspelo jer je bilo manje od jedan odsto nevažećih listića. U Nemačkoj je 2004. i 2009. godine na lokalnim i pokrajinskim izborima bilo više od pet odsto nevažećih listića, što se pripisivalo praznim glasovima. Najviše belih listića u Francuskoj bilo je u drugom krugu predsedničkih izbora 2002. godine kada su kandidati bili Žak Širak i Žan-Mari le Pen – 5,37 odsto. U Španiji skoro stalno ima dva odsto belih listića.

U nekim zemljama se osnivaju stranke pod nazivom „Ništa od ponuđenog”. U Srbiji je takva stranka 2008. godine registrovana pod imenom Nijedan od ponuđenih odgovora, da bi se pojavila na izborima i to kao poslednja na izbornoj listi, što je moglo da zbuni neke glasače da je zaokruživanje broja ispred njenog naziva isto što i „beli listić”, odnosno „prazan glas”.

U Srbiji je u drugom krugu glasanja za predsednika republike bilo 4,47 odsto belih ili nevažećih listića, duplo više nego na prethodnim izborima. Tumačilo se to nezadovoljstvom građana, ali i kampanjom dela intelektualaca, kojima se nije dopao ponuđen izbor kandidata za predsednika republike.

Ako je za utehu ni Amerikanci nisu zadovoljni predsedničkim kandidatima. Pet meseci pred izbore predsednik Barak Obama, kako se ocenjuje, vodi negativnu kampanju protiv republikanskog kandidata Mita Romnija. Građani su nezadovoljni i time što se na svake četiri godine nude samo dva kandidata – demokratski i republikanski. Apstinenti zameraju da im se izbor svodi samo na manje od dva ponuđena zla.

Prema istraživanjima čak 40 odsto Amerikanaca je politički nezavisno, što je najviše do sada, dok je znatno manje pristalica demokratske i republikanske stranke. Prošle godine je grupacija povezana internetom „Amerikanci biraju” skupljala potpise za kampanju za nezavisne kandidate za predsednika i potpredsednika, ali je akcija prekinuta.

Da li je u Srbiji moguća partija belih listića, podstaknuta beznađem građana koji ne vide izlaz iz krize i njihovim uverenjem da su svi političari – isti. Mogla bi to biti partija potpomognuta nevladinim organizacijama, organizovana malim sredstvima na internetu.

Zoran Lučić, iz Cesida, kazao je da se u Americi neće dogoditi promena izborne prakse. „U jednokružnom većinskom sistemu, kakav imaju Amerikanci, pobeđuje jedan od dva kandidata sa najviše glasova. Za više kandidata je pogodan proporcionalan sistem. U Americi ima mnogo nacija pa i zbog toga nije moguće praviti sistem sa mnoštvom kandidata. SAD je pametno pravljena zemlja i njih održava izborni sistem”, dodao je on.

O belim listićima kod nas Lučić je rekao: „Ti ljudi kao da nisu izašli. Njihov uticaj je nula. Da je 30 odsto apstinenata to bi bilo drugačije. Belim listićima se pokazuje politička angažovanost”. Lučić objašnjava da u anketama mnogi ljudi na pitanje da li biste voleli da vidite nove ljude na političkoj sceni, oduševljeno odgovaraju potvrdno. „Pojavile su se Dveri inače novih nema. Svet je po prirodi konzervativan i misli da je bolje da nema promena”, dodao je on.

Miljenko Dereta, poslanik koalicije Preokret, rekao je da su velika previranja očigledna i da je demokratija u krizi. On citira Jirgena Habermasa koji se zapitao mogu li se demokratija i kapitalizam pomiriti. O tome da li je moguće da grupa intelektualaca koja je propagirala bele listiće, ili neka druga grupa, osnuje partiju ili grupu za pritisak, on je kazao da oni to jesu pominjali uz komentar da postoji ozbiljna opstrukcija osnivanja novih partija. „Tačno je da je naš zakon strog i da ga treba menjati. Ali, ako se ta grupa ne pretvori u pokret onda je to pucanj u prazno. S druge strane stvoriti partiju ili pokret jako je teško”, naveo je Dereta.