Балканске везе "руске Америке"

Џудит Фергусон је једна од најтраженијих особа у Београду. Док америчка новинарка у изнајмљеној кући, на Топчидерском брду, чека да се одштампају њене дечје путописне књиге, многобројни потомци славних породица Стијеповић, Хајдуковић и Дапчевић, пионира Аљаске о којима је писала Џудит, покушавају да стигну до ње.

Блиски и далеки рођаци копача злата и авантуриста, после прошлонедељног текста у "Политици" о југословенским каубојима, владарима Аљаске, јављају се тражећи контакт са шармантном, Американком која је открила балканске везе "руске Америке". Џудит се суочава са неочекиваном популарношћу.

Бивши морепловац на прекоокеанским бродовима, власник радионице за поправку чамаца у Београду, Јово Дапчевић нада се да ће се Џудит појавити на породичном журу славне породице Дапчевић. Почетком 20. века, Саво Дапчевић, брат од стрица оца Титовог генерала Пека, отишао је на Аљаску, у потрази за златом. Копао је по рудницима, купио хотелчић и постао Американац који никада није заборавио одакле је дошао. Његов син Јован (Џон) у три мандата је био градоначелник лучког града Сипска.

У позним годинама, градоначелник Џон чува српско гробље и сећа се како су његови преци, у чамцу на весла, дуж реке Танана, трагали за ћупом злата.

Док су Дапчевићи у Црној Гори и Србији поклонили своја срца црвеној револуцији, њихова браћа по оружју на Аљасци ратовала су под заставом империјализма.

– Мој син је из Београда, четујући, налетео на свог брата, Џоновог унука. Мислим да је дошло време да се Дапчевићи коначно споје. Зато позивамо Џудит на наш породични жур. Нека она буде мост за повезивање са нашим блиским рођацима. Окупиће се више од 30 Дапчевића, међу којима ће бити и деца Пека Дапчевића, као и госпођа Мишлин, супруга чувеног ибеовца Владе Дапчевића, која стиже из Белгије.

Америчку новинарку ишчекују и рођаци гувернера Мајка Стијеповића, раштркани по Србији и Црној Гори. Мајк Јуниор, син Паметног Мајка, дипломате, револвераша и земљопоседника, један је од најзначајнијих утемељивача модерне Аљаске, који је ледену пустињу увео у ред америчких држава крајем педесетих година прошлог века. Стари гувернер је још утицајан на крајњем северу Америке.

Радмила Радовић, некада преводилац у Савезном извршном већу, сада у пензији, прелиставајући породична писма, у свом стану у Новом Београду, памти приче о својој тетки, Вуки Радовић, која је у Рисну читала тужна писма која је Паметни Мајк писао својој мајци. Млада лепотица Вука заљубила се у авантуристу који је трагом златне грознице заглавио у земљи лососа и глечера.

– Паметни Мајк дошао је само једном у Рисан да би одвео моју тетку. Из детињства памтим легенде о Аљасци. Тетка Вука нам је од 1945. године једном месечно слала пакете како би лакше преживело поратне године. Ми смо живели у Параћину, потом у Скопљу и Београду. Тетка Вука се никада више није вратила. У једном писму је навела: "Могла бих да обиђем цео свет, али када бих видела још једном Рисан, умрла бих истог часа". Памтим и наслове у америчким новинама: "Ајк и Мајк", који су алудирали на пријатељство председника Ајзенхауера и мога тече Мајка Стијеповића.

Једна од сестара Радовић из Београда отпутовала је средином седамдесетих година код своје тетке, мајке чувеног гувернера.

– Тетка Вука је лично чекала моју сестру на аеродрому. Провеле су заједно шест незаборавних месеци. Кћерке једне од наших сестара живе у Канади. Питам се хоће ли икада отићи до Аљаске.

Неки од Стијеповића, уместо на Аљасци, обрели су се у Војводини.

Милош Стијеповић, педесетогодишњи предузетник из села Сивац, између Куле и Сомбора, јавио се и тражи везу са Џудит како би сазнао истину о тајанственом путешествију његовог деде, који се 1907. године запутио у Монтану.

– Носим име по деди Милошу Стијеповићу. Интересантно је да нико живи не зна шта је радио у Америци пуних 18 година. Сигуран сам да стари Стијеповић са Аљаске то зна.

У Београду живе потомци авантуриста који су крајем 19. и почетком 20. века стварали историју мистичне северне Америке, а међу њима је без премца Јово Џон Хајдуковић, ловац, шериф, борац за индијанска људска права, изасланик Вашингтона у преговорима с дивљим племенима на северу и, коначно, лош бизнисмен који је спискао сву имовину у својој легендарној крчми  "Кућа на путу", која је сада национални музеј. 

Весна Хајдуковић, дипломирани правник, из општине Стари град, каже да је њен прадеда Јоко (Стефан) Хајдуковић био блиски рођак Џона и Мила Хајдуковића, који је према тврдњи америчке новинарке, важио за најбогатијег човека Аљаске педесетих година прошлог века. Јоко је био познати трговац, крстарио је Европом, оженио се Бугарком из познате породице Тодоров – Милком из Трнова.