Нове зграде за нове туристе

Суботица – Иако најатрактивнија, сецесија није и једини уметнички правац који је оставио занимљивог печата на лицу града. И архитектура 20. века могла би да буде један од разлога да туристи посете Суботицу, а то је и крајњи циљ пројекта „Атријум“ у који се укључио Туристички кластер микрорегије Суботица – Палић, како за „Политику” објашњава Ивана Ранђеловић. Пројекат „Архитектура тоталитарних режима 20. века у урбаном менаџменту“ укључила је 71 локацију из 11 земаља, а то су Словенија, Бугарска, Мађарска, Словачка, Румунија, Грчка, Албанија, Босна и Херцеговина и Србија управо кроз Суботицу као свог јединог представника.

– Иницијативу за овај пројекат дала је италијанска група „Мунисипалити форти“, а одвијаће се кроз неколико сегмената. Први је да се утврде објекти, споменици или читави квартови који могу да буду интересантни туристима, након тога следи њихова валоризација, па ће се радити дигитални каталог, а крајњи циљ је да се до краја 2013. године формира интернационална туристичка рута – каже Ивана Ранђеловић, пи-ар пројекта.

Када је у питању Суботица, стручњаци су одабрали шест објеката или целина, у питању су стамбена насеља Радијалац и „Токио“, зграда за становање звана „Кифла“, те јавни објекти зграде Суда, Отвореног универзитета и такозване Нове општине. Јасмин Шечић, стручни сарадник на пројекту, објашњава нам да нису добили чврсте критеријуме по којима ће изабрати ове објекте, већ је то препуштено сарадницима на националном нивоу, а да се он одлучио за објекте који су својим значењем, положајем и градњом представљали раскид са претходним режимом и градитељством. – Суботица се највише градила од 1963. до 1975. године, када су подизани ови стамбени блокови који су знатно изменили изглед града и донели му урбану структуру. Сваки од изабраних објеката, попут зграде Суда која својом монументалношћу говори о снази државе и њене правде, до зграде некада Радничког а данас Отвореног универзитета која доминира својом кубатуром и показује да сви треба да добију шансу за образовање. У зграду Нове општине у једном тренутку пресељена је градска администрација из Градске куће подигнуте у време Аустроугарске, што је и овим физичким пресељењем требало да сугерише отклон од тог периода – каже Шечић.

Тек предстоји разрада ових предлога, као и његова допуна пратећим садржајима попут моде у облачењу или опремању стана, плакатима или другим карактеристичним обележјима тог времена. Шечић објашњава да се у пројекат укључила и Европска комисија, односно њен Директоријат за културне руте, те да ако ови објекти буду прихваћени и само од нашег умећа зависи да ли ће их туристи и посећивати.– Након периода потпуног негирања вредности из тог доба, одрасла је једна нова генерација људи, путника који желе да упознају ту архитектуру која има своје вредности, да сазнају о градитељском наслеђу које срећу и да чују приче о овим објектима – закључује Шечић.

А. Исаков