Nove zgrade za nove turiste

Subotica – Iako najatraktivnija, secesija nije i jedini umetnički pravac koji je ostavio zanimljivog pečata na licu grada. I arhitektura 20. veka mogla bi da bude jedan od razloga da turisti posete Suboticu, a to je i krajnji cilj projekta „Atrijum“ u koji se uključio Turistički klaster mikroregije Subotica – Palić, kako za „Politiku” objašnjava Ivana Ranđelović. Projekat „Arhitektura totalitarnih režima 20. veka u urbanom menadžmentu“ uključila je 71 lokaciju iz 11 zemalja, a to su Slovenija, Bugarska, Mađarska, Slovačka, Rumunija, Grčka, Albanija, Bosna i Hercegovina i Srbija upravo kroz Suboticu kao svog jedinog predstavnika.

– Inicijativu za ovaj projekat dala je italijanska grupa „Munisipaliti forti“, a odvijaće se kroz nekoliko segmenata. Prvi je da se utvrde objekti, spomenici ili čitavi kvartovi koji mogu da budu interesantni turistima, nakon toga sledi njihova valorizacija, pa će se raditi digitalni katalog, a krajnji cilj je da se do kraja 2013. godine formira internacionalna turistička ruta – kaže Ivana Ranđelović, pi-ar projekta.

Kada je u pitanju Subotica, stručnjaci su odabrali šest objekata ili celina, u pitanju su stambena naselja Radijalac i „Tokio“, zgrada za stanovanje zvana „Kifla“, te javni objekti zgrade Suda, Otvorenog univerziteta i takozvane Nove opštine. Jasmin Šečić, stručni saradnik na projektu, objašnjava nam da nisu dobili čvrste kriterijume po kojima će izabrati ove objekte, već je to prepušteno saradnicima na nacionalnom nivou, a da se on odlučio za objekte koji su svojim značenjem, položajem i gradnjom predstavljali raskid sa prethodnim režimom i graditeljstvom. – Subotica se najviše gradila od 1963. do 1975. godine, kada su podizani ovi stambeni blokovi koji su znatno izmenili izgled grada i doneli mu urbanu strukturu. Svaki od izabranih objekata, poput zgrade Suda koja svojom monumentalnošću govori o snazi države i njene pravde, do zgrade nekada Radničkog a danas Otvorenog univerziteta koja dominira svojom kubaturom i pokazuje da svi treba da dobiju šansu za obrazovanje. U zgradu Nove opštine u jednom trenutku preseljena je gradska administracija iz Gradske kuće podignute u vreme Austrougarske, što je i ovim fizičkim preseljenjem trebalo da sugeriše otklon od tog perioda – kaže Šečić.

Tek predstoji razrada ovih predloga, kao i njegova dopuna pratećim sadržajima poput mode u oblačenju ili opremanju stana, plakatima ili drugim karakterističnim obeležjima tog vremena. Šečić objašnjava da se u projekat uključila i Evropska komisija, odnosno njen Direktorijat za kulturne rute, te da ako ovi objekti budu prihvaćeni i samo od našeg umeća zavisi da li će ih turisti i posećivati.– Nakon perioda potpunog negiranja vrednosti iz tog doba, odrasla je jedna nova generacija ljudi, putnika koji žele da upoznaju tu arhitekturu koja ima svoje vrednosti, da saznaju o graditeljskom nasleđu koje sreću i da čuju priče o ovim objektima – zaključuje Šečić.

A. Isakov