Фабрика ради, а имовина се распродаје

Зрењанин – Индустрија прерађевина од кукуруза – ИПОК биће крајем јуна понуђена на продају. Повериоци овог некад чувеног предузећа определили су се да се стечај, уместо реорганизацијом, оконча распродајом имовине. Почетна цена Скробаре износиће 550 милиона динара, а, незванично, за куповину су заинтересовани новосадски МК Комерц и београдски „Картонвал”, садашњи закупац погона ове фирме.

ИПОК већ четири деценије слови као овдашњи најперспективнији произвођач хране. У окружењу изобиља сировина, односно пространих кукурузних поља, није планирана само највећа производња кукурузног скроба, него и палета од две стотине других артикала. Овде је још седамдесетих прошлог века ушао амерички капитал, фирма CPC , највећи светски прерађивач кукуруза. Американци су отишли уочи кризе наговештене пре двадесет година, а ИПОК се није одмакао даље од „добре перспективе”.

Након вишегодишњег транзиционог лутања и неуспелих приватизација, Решењем Привредног суда у Зрењанину стечајни поступак у ИПОК-у отворен је 14. априла 2011. и то на предлог Министарства финансија, односно Пореске управе Србије, јер је „ фабрика неспособна да измири све своје обавезе”.

Стечаj је уследио пола године након што је ИПОК остао без директора Славољуба Кнежевића и његових сарадника Зорана Радуловића и Срђана Благојевића, јер су били притворени због сумње да су извршили кривично дело злоупотребе службеног положаја и фалсификовања службене исправе у саизвршилаштву.

Заједно са бизнисменом Зораном Ћопићем, који је словио за већинског власника ИПОК-а, а који је због сумње да јеучествовао у „прању новца” зарађеног у трговини дрогом, већ био побегао из Србије, Кнежевић, Радуловићи и Благојевић су осумњичени да су фалсификовали одлуку Скупштине акционара на основу које се ИПОК, залажући сву своју имовину, задужио код АИК Банке за483 милиона динара.

Занимљиво је да је Кнежевић дошао на чело ИПОК-а у августу 2009. године, након што је ова фабрика реорганизацијом изашла из стечаја отвореног 2006. године. У том поступку, због дугова ИПОК-а већих од вредности његовог капитала, мали акционари остали су без акција, а највећи повериоци, на челу са фирмама Зорана Ћопића и Подгоричанина Рока Станаја, постали такозвани уделичари. Међу уделичарима ИПОК-а били су и многобројна јавна предузећа и државне институције и оне ће, по свему судећи, после банкрота остати кратких рукава баш као и мали акционари.

Дугови ИПОК-а од 1,3 милијарде динара, које је признао стечајни управник и сада су много већи од вредности имовине ове фабрике (средином прошле године процењена на скоро 900 милиона динара). На сву покретну и непокретну имовину ИПОК-а хипотеку има АИК банка и приликом продаје фабрике, у поступку банкрота, као разлучном повериоцу прво ће се штитити њен интерес.

Скробару је, у међувремену, у закуп узела београдска фирма „Картонвал”. Део отпуштених радника враћен је на посао, а постројења су ремонтована. Још у самом старту из „Картонвала” су поручивали да ће ова фирма сигурно учествовати на лицитацији када ИПОК буде продаван, јер је заинтересована за пословање у Зрењанину.

Пословање „Картонвала” наишло је на велик одјек у Зрењанину. Након толико година радницима се редовно исплаћују зараде, пољопривредницима испоручени кукуруз, плаћају се обавезе према друштву. Задовољни су и у локалној самоуправи. С нестрпљењем се исчекује како ће се окончати један необична ситуација: с једне стране фабрика је у банкроту, а с друге стране закупац добро послује.