АИ: Европа крши права имиграната из Африке

ЛОНДОН – Организација за заштиту људских права оптужила је европске земље да крше основна људска права имиграната и позвала их да приликом контроле граница воде рачуна о безбедности и правима тих људи.

У извештају под називом „СОС Европа: Људска права и контрола миграције”, АИ истиче да у покушају да спрече илегалну миграцију из Африке у Европу, неке европске земље примењују мере пограничне контроле изван своје територије, тзв, екстернализацију, којом озбиљно крше људска изван тих имиграната.

Државе су склопиле споразуме да пресрећу бродове на мору и враћају људе у Африку у околностима које те људе излажу озбиљним кршењима људских права, наводи се у извештају и додаје да АИ тим поводом посебно испитује кршења људских права миграната, избеглица и азиланата у контексту споразума које су склопиле Италија и Либија.

Извештај такође покреће питање неуспеха у операцијама спасавања на мору који захтевају даљу истрагу, навео је АИ. Одлагање спасилачких акција је, према извештајима, довело до смрти стотина људи а тај проблем још није документован, АИ, са седиштем у Лондону.

Током протекле деценије, европске земље су појачале настојање да спрече људе да дођу до Европе чамцима тако да су „екстернализовале” неке од елемента пограничне и имиграционе контроле, указује АИ.

Те мере се спроводе ван територије државе која их примењује било на територији друге државе или на пучини. Неке од њих пребацују одговорност за спречавање нерегуларне миграције у Европу са европских на земље порекла или транзита, наводи се у извештају.

АИ објашњава да се мере екстернализације које примењују чланице ЕУ обично заснивају на билатералним споразумима између појединих земаља Европе и Африке.

Многе европске земље имају такве споразуме али већина не објављује њихове детаље. На пример, Италија има споразуме о сарадњи на плану „миграције и безбедности,„ са Египтом, Гамбијом, Ганом, Мароком, Нигером, Нигеријом, Сенегалом и Тунисом, док Шпанија има споразуме о сарадњи са Зеленортском републиком, Гвинејом Бисао, Гамбијом Малијем и Мауританијом.

ЕУ такође директно преговара са земљама северне и западне Африке о контроли миграције а Европска агенција за менаџмент и оперативну сарадњу на спољним границама земаља чланица ЕУ (позната као Фронтекс) делује и изван европске територије.

Фронтекс, како АИ наводи, организује патроле на мору изван европских територијалних вода у Медитеранском мору и у близини западноафричке обале, укључујући територијалне воде Сенегала и Мауританије где се патроле врше у сарадњи са властима тих земаља.

Политика екстернализације пограничне контроле је контроверзна. Неки оптужују ЕУ и чланице Европске уније да склапају споразуме и учествују у иницијативама које угрожавају права миграната, избеглица и азиланата. Те критике су између осталог подстакнуте и недостатком транспарентности.

Посебан проблем је, како упозорава АИ, што жеља неких европских земаља да спрече нерегуларну миграцију угрожава благовремене и безбедне акције спашавања на мору.

„Очајни мушкарци, жене и деца су у неким случајевима остављени на мору данима док се земље препиру око тога ко треба да их прими. Они који преживе ризикују да буду враћени у земљу у којој ће опет бити изложени кршењима људских права а њихова легитимна потреба за међународном заштитом се занемарује”, наводи АИ.

Европу позива да обезбеди да споразуми о контроли граница и контрола граница не доводе до кршења људских права, а да се у операцијама пресретања води рачуна о безбедности људи и њиховом праву на појединачну евалуацију и процену захтева за азил.

АИ сматра да државе морају да одговарају за људска права прекршена у контексту екстернализације. „Недостатак транспарентности у контексту пограничне контроле и споразума са трећим земљама значи да се та кршења могу несметано наставити”.

АИ у закључку позива Италију да суспендује постојеће и не улази у нове споразуме са Либијом док се не обезбеди да ти споразуми неће довести до кршења људских права.

Сви се позивају на већу транспарентност како у погледу објављивања детаља споразума тако и у извештавању о смртним случајевима.

Европске земље више брину о заштити својих граница него о животима и поштовању људских права миграната, оценио је Амнести интернешенел.