AI: Evropa krši prava imigranata iz Afrike

LONDON – Organizacija za zaštitu ljudskih prava optužila je evropske zemlje da krše osnovna ljudska prava imigranata i pozvala ih da prilikom kontrole granica vode računa o bezbednosti i pravima tih ljudi.

U izveštaju pod nazivom „SOS Evropa: Ljudska prava i kontrola migracije”, AI ističe da u pokušaju da spreče ilegalnu migraciju iz Afrike u Evropu, neke evropske zemlje primenjuju mere pogranične kontrole izvan svoje teritorije, tzv, eksternalizaciju, kojom ozbiljno krše ljudska izvan tih imigranata.

Države su sklopile sporazume da presreću brodove na moru i vraćaju ljude u Afriku u okolnostima koje te ljude izlažu ozbiljnim kršenjima ljudskih prava, navodi se u izveštaju i dodaje da AI tim povodom posebno ispituje kršenja ljudskih prava migranata, izbeglica i azilanata u kontekstu sporazuma koje su sklopile Italija i Libija.

Izveštaj takođe pokreće pitanje neuspeha u operacijama spasavanja na moru koji zahtevaju dalju istragu, naveo je AI. Odlaganje spasilačkih akcija je, prema izveštajima, dovelo do smrti stotina ljudi a taj problem još nije dokumentovan, AI, sa sedištem u Londonu.

Tokom protekle decenije, evropske zemlje su pojačale nastojanje da spreče ljude da dođu do Evrope čamcima tako da su „eksternalizovale” neke od elementa pogranične i imigracione kontrole, ukazuje AI.

Te mere se sprovode van teritorije države koja ih primenjuje bilo na teritoriji druge države ili na pučini. Neke od njih prebacuju odgovornost za sprečavanje neregularne migracije u Evropu sa evropskih na zemlje porekla ili tranzita, navodi se u izveštaju.

AI objašnjava da se mere eksternalizacije koje primenjuju članice EU obično zasnivaju na bilateralnim sporazumima između pojedinih zemalja Evrope i Afrike.

Mnoge evropske zemlje imaju takve sporazume ali većina ne objavljuje njihove detalje. Na primer, Italija ima sporazume o saradnji na planu „migracije i bezbednosti,„ sa Egiptom, Gambijom, Ganom, Marokom, Nigerom, Nigerijom, Senegalom i Tunisom, dok Španija ima sporazume o saradnji sa Zelenortskom republikom, Gvinejom Bisao, Gambijom Malijem i Mauritanijom.

EU takođe direktno pregovara sa zemljama severne i zapadne Afrike o kontroli migracije a Evropska agencija za menadžment i operativnu saradnju na spoljnim granicama zemalja članica EU (poznata kao Fronteks) deluje i izvan evropske teritorije.

Fronteks, kako AI navodi, organizuje patrole na moru izvan evropskih teritorijalnih voda u Mediteranskom moru i u blizini zapadnoafričke obale, uključujući teritorijalne vode Senegala i Mauritanije gde se patrole vrše u saradnji sa vlastima tih zemalja.

Politika eksternalizacije pogranične kontrole je kontroverzna. Neki optužuju EU i članice Evropske unije da sklapaju sporazume i učestvuju u inicijativama koje ugrožavaju prava migranata, izbeglica i azilanata. Te kritike su između ostalog podstaknute i nedostatkom transparentnosti.

Poseban problem je, kako upozorava AI, što želja nekih evropskih zemalja da spreče neregularnu migraciju ugrožava blagovremene i bezbedne akcije spašavanja na moru.

„Očajni muškarci, žene i deca su u nekim slučajevima ostavljeni na moru danima dok se zemlje prepiru oko toga ko treba da ih primi. Oni koji prežive rizikuju da budu vraćeni u zemlju u kojoj će opet biti izloženi kršenjima ljudskih prava a njihova legitimna potreba za međunarodnom zaštitom se zanemaruje”, navodi AI.

Evropu poziva da obezbedi da sporazumi o kontroli granica i kontrola granica ne dovode do kršenja ljudskih prava, a da se u operacijama presretanja vodi računa o bezbednosti ljudi i njihovom pravu na pojedinačnu evaluaciju i procenu zahteva za azil.

AI smatra da države moraju da odgovaraju za ljudska prava prekršena u kontekstu eksternalizacije. „Nedostatak transparentnosti u kontekstu pogranične kontrole i sporazuma sa trećim zemljama znači da se ta kršenja mogu nesmetano nastaviti”.

AI u zaključku poziva Italiju da suspenduje postojeće i ne ulazi u nove sporazume sa Libijom dok se ne obezbedi da ti sporazumi neće dovesti do kršenja ljudskih prava.

Svi se pozivaju na veću transparentnost kako u pogledu objavljivanja detalja sporazuma tako i u izveštavanju o smrtnim slučajevima.

Evropske zemlje više brinu o zaštiti svojih granica nego o životima i poštovanju ljudskih prava migranata, ocenio je Amnesti internešenel.