Цену хлеба меси држава

До првих откоса у новој жетви преостало је још петнаестак дана, али сви су изгледи да ће и после ње држава опет с обе руке „месити” нову цену хлеба. Пшенице новог рода неће бити превише, а све указује да ће и убудуће бити скупа као сада. Цена хлеба је сада „зацементирана” уредбом на максималних 44 динара за векну „сава”.

Држава се, иначе, још није огласила колико хлебног жита намерава да купи у жетви. Лане је то било 100.000 тона по 20 динара по килограму.

Последњих дана на тржишту се дешава необична појава да цена расте иако је уобичајено да две седмице пред жетву цена буде на силазној путањи. Хлебно жито се тренутно продаје по 23-24 динара по килограму.

Вукосав Саковић, директор Удружења „Жита Србије” каже да је разлог последњег раста цене – слаба понуда. Залихе су потрошене, млинови имају пшеницу само за себе, а јединим вишком располаже држава. При том учесници на тржишту знају да се очекује мањи род од прошлогодишњег. Процена нашег саговорника је да ће у жетви пшеница да падне на 18-20 динара, али то неће бити дугорочно и да ће цена поново порасти. То ће зависити од вредности динара, јер су трошкови складиштења везани за курс, тако да ће ратари процењивати да ли им се исплати да пшеницу продају одмах или да је складиште и чекају бољу цену.

Да ли ће бити разлога за евентуално поскупљење хлеба показаће тржиште. Уобичајено је, објашњава Саковић, да брашно буде за 50 одсто скупље од пшенице и на том нивоу млинари имају акумулацију. Сада се брашно продаје у распону од 27 до 31 динара по килограму што указује да млинари раде отежано.

Са рекордно мало засејаних 471.000 хектара, како показују статистички подаци, очекује се принос од скромних 3,5 до четири тоне по хектару и род од 1,8 до 1,9 милиона тона. Прецизних података о прелазним залихама нема, међутим, сама тржишна цена и недостатак понуде показују да нису велике. Све у свему на располагању ће бити око два милиона тона што казује да ћемо хлеб правити од домаће пшенице, јер наше су потребе 1,6 милиона тона жита, а остатак преостаје за извоз.

Откуд то да је и поред позамашне цене од 23 и 24 динара по килограму, која је с мањим прекидима владала од претходне жетве, посејано тако мало пшенице?

Одговор је веома једноставан. Зарада од кукуруза је у последње четири године била боља од пшенице па се та уноснија и роднија култура проширила на нешто већим површинама.

Са поменута 23 и 24 динара по килограму наша пшеница је најскупља у региону. Тако је било и претходне жетве. У Мађарској последња цена хлебног жита била је 21,28, у Русији 20,46, у Украјини 19,29, у САД 21,31, а у Француској 24,09 динара по килограму.

Зашто је наша пшеница најскупља и да ли увозници нису имали интереса да купе било какве количине и тако утичу на цену?

– Цену диктира понуда и тражња. Значајне количине смо извезли, а највећи власник робе, држава, не жели да је прода. С друге стране висока је царинска заштита. Изузетак је с Русијом, али трошкови транспорта такву куповину онемогућавају. Цена пшенице код нас зависиће од светских берзи, то ће бити тражена роба, а и даље ће та роба бити скупља од оне у окружењу – каже први човек „Жита Србије”.

Саковић објашњава да за однос понуде и тражње на тржишту није довољно само то што ће бити око 400.000 тона пшенице на залихама, већ ко са тим залихама располаже. То се видело и с пролећа ове године када је држава интервенцијом од 70.000 тона, али само млинарима, утицала на цену хлеба. Ова интервенција се, међутим, није одразила на високу цену пшенице.