Забрана „Образа” поделила стручњаке

Одлука Уставног суда Србије да забрани рад организације „Образ”, представља велики помак и допринос изградњи толерантног и равноправног друштва, као и борби против дискриминације, насиља, говора мржње и свих облика екстремизма, физичког и вербалног угрожавања мањинских група, каже Невена Петрушић, повереница за заштиту равноправности. Верује се да ће таква одлука бити подстицај за спровођење системске борбе надлежних органа на сузбијању екстремизма, насиља и заштити људских права, посебно припадника и припадница мањинских група.

– Истовремено, сматрам да је неопходно и превентивно деловати, пре свега кроз образовање младих генерација, које треба да усвоје вредности мира, ненасиља, толеранције и прихватања и уважавања разлика које међу људима постоје, као услова за миран суживот и напредак друштва. Ако у томе као друштво будемо истрајали, онда овакве забране неће ни бити потребне – каже Невена Перушић.

–Не слажем се са оним што ви говорите, али ћу увек бранити ваше право да изразите своје мишљење – цитирајући Волтера др Јован Ћирић, директор Института за упоредно право у Београду, прокоментарисао је одлуку Уставног суда Србије о забрани рада „Образа”.

– Да сам на месту припадника Удружења грађана „Отачаствени покрет Образ”, ја бих сада основао удружење грађана „Матерински покрет Лице”. Хоћу рећи да се забраном не решава ништа, али је Уставни суд очигледно подлегао политикантству – каже др Ћирић.

Он подсећа да је Робеспјер завршио на гиљотини као непријатељ слободе само неколико дана после изјаве да „нема слободе за непријатеље слободе”.

– Решење против екстремизма је управо у омогућавању слободе. Потпуну слободу имамо онда када свако има право да каже шта мисли. Морамо се научити да будемо толерантни према онима са којима се не слажемо – каже др Јован Ћирић.

Др Милан Шкулић, председник Удружења правника Србије и професор Правног факултета у Београду такође каже да забрана удружења „Образ” сама по себи не може да реши проблем екстремизма.

– Такве забране се обично показују као контрапродуктивне. Уколико неко од чланова тог удружења грађана учини кривично дело, онда је реч о индивидуалној одговорности и треба га кривично гонити – каже др Шкулић.

Исто као и др Ћирић, професор сматра да ће се забрањена организација лако поново организовати под другим именом.

– Забрана рада такве организације у демократском друштву није баш најсимпатичније решење. Морају се наћи други начини за решавање проблема екстремизма – каже др Милан Шкулић.

Из образложења Уставног суда Србије види се да је одлука о забрани „Образа” донета „под теретом” недавне прошлости. Јер, каже се, „Србија је прошла кроз веома тежак историјски период оптерећен ратовима подстакнутим националном и верском супротстављеношћу народа у региону”. Из тога се може извући закључак да и највише државне институције и даље имају неку врсту „гарда” према свакој врсти испољавања нетрпељивости и говора мржње.

Међутим, да се деловање екстремистичких организација не може спречити судском забраном, свесне су и судије Уставног суда Србије. Када је, пре годину дана, у овом суду донета одлука о забрани организације „Национални строј”, председник Уставног суда Србије Драгиша Слијепчевић је на седници суда рекао: „Посегнути за забраном Уставног суда, а не предузимати никакве друге мере, које су у надлежности других државних органа, и те како је опасно за свако демократско друштво”.